Ko i sve druge životne namirnice i jaja su poskupela tako da na pijaci koštaju od 14 do 17 dinara. Skuplja su ona koja nose koke u dvorištu, iz takozvanog slobodnog uzgoja, čija cena dostižu i 20 dinara za komad. U marketima cena je nešto viša..Najveći udar na proizvodnju konzumnih jaja je drastično poskupljenje koncentrata, ali i energenata. S druge strane, cenu diktiraju nakupci. Kako je uspeo da održi farmu već dve decenije za naš časopi govori Tomislav Janković
Tomislav Janković jedan je od vodećih farmera u Raškom okrugu, bar kada je u pitanju proizvodnja konzumnih jaja. Prvu farmu stvorio je još pre 20 godina, i to pod zakup, čini se silom prilika Naime nakon fakulteta, stažiranja i odsluženog vojnog roka posao veterinara nije mogao nigde zasnovati, te ga je zamenio uzgojanjem koka nosilja.Istina veza postoji, jer oba zanimanja usko vezuju životinje, ali su putevi do zarade i uspeha poprilično različiti.Uz oca, uspešnog ekonomistu, zavoleo je selo, njihove vinograde, te je negde kaže bilo logično da se posveti poljoprivrednom pozivu.
,,Jednostavno posle završenog fakulteta i završenog stažiranja u Veterinarskoj stanici, došlo je vreme za služenje vojnog roka. Za tih godinu dana mog vojničkog života desilo se mnogo toga, agresija na Srbiju, desile su se i oktobarske promene, došlo je do reformi u veterinarskoj službi, gde na žalost za mene više nije bilo posla.Tražeći bilo kakav posao i malo vezan sa mojom strukom bilo je gotovo nemoguće. U toj tražnji našao sam jednu farmu, Zadruga Vrnjci je bila u pitanju, uzeo pod zakup i počeo da radim sa kokama nosiljama.Tokom godina sam formirao firmu, tržište i tako do dan danas. Bilo je talasanja, uspona i padova, ali sam se održao, izgradio objekte na parceli koju sam kupio ovde u Štulcu.
Svakako da tih devedesetih nije slutio da će proizvdnja jajja biti nešto od čega će danas porodica živeti. Prilike u stočarstvu često su nestabilne, što se reflektuje na dalju reprodukciju, cene i ekonomiju. Tržište je direktno i po sistemu kako se ko snađe..
,, Kod nas još uvek na žalost važi princip kako se ko snađe na tržištu. Ja radim da kažem dugo, imama svoju distribuciju i trudim se da sav svoj proizvod direktno prodam kupcima, jer svi koji posredno preko nakupaca prodaju bilo koji proizvod u startu imaju manju zaradu. Za nas proizvođače, moram to da kažem, nakupci su ubitačni!,,
Jaja spadaju u jednu od glavnih životnih namirnica, tako da je destabilizacija cena čini se osetljivija tema i od same proizvodnje. Ovogodišnje poskupljenje jaja je kaže Janković jedina svetla tačka u celoj priči.
,,Poskupljenje osnovnih životnih namirnica je nekako najosetljivija tema. Jaja svakako spadaju u kategoriju velike potrošnje u ishrani ljudi što je jedan razlog reagovanja na svaku promenu u ceni i promeni na tržištu. Naročito kada se radi o jajima koja su prirodno konfencionirana zbog svoje ljuske i mogu direktno sa farme da dospeju na tržište za razliku od mesa i mleka gde zbog prerade takvi proizvodima imaju skuplju proizvodnju i višu cenu. Živinarstvo je u protekle dve godine podnelo teret krize izavane pre svega pandemijom korona virusa kao i druge grane stočarstva. Ono što je proizvođače najviše pogodilo je skok cena sirovina za stočnu hranu, koja je opet posledica ukrajinskog rata. Soja, suncokret i kukuruz su u velikoj meri poskupeli što se teško može nadomestiti cenom na tržištu. Mi smo godinama tavorili, mnoge kolege su odustale od ove proizvodnje. Mi nismo.Trenutna cena jaja je posle dugog perioda da kažem za nas proizvođače, govorim u svoje ime dobra. Dugo se nije desilo da pokrijemo troškove i ostane solidna zarada,, kaže Tomislav
Janković je interesantan i po tome što je uz ovu proizvodnju uvrstio i proizvodnju žitarica. Reklo bi se ide mu od ruke, jer su prinosi pšenice, kukuruza i soje svake godine na zavidnom nivou. Uz klasičnu računicu, u priču se uključuje i ekološka strana, koja smanjuje troškove na njivi.
,,Postoji svakako i ta ekološka strana, jer mi kao nus proizvod imamo to živinsko đubrivo koje je izuzetnog kvaliteta ali kada je višak treba ga negde smestiti. Pored svog imanja, sam zbog toga odlučio da uzmem i nekoliko parcela u zakup, sa njih skidam useve koje kasnije prerađujem u obliku koncentrata i koristim u ishrani na farmi. Na taj način sam da kažem zaokružio proces.Prinosi variraju, zavisi od godine do godine. Ova je izuzetno sušna i biće znatno manji prionos.Pšenica nije bila loša ali su soja i kukuruz desetkovani.,,
Sada u svom vlasništvu ima dva objekta u Štulcu, kapaciteta 7 ipo hiljada kljunova u odgoju i eksploataciji. . Da ostvarili profit, pet meseci se finansira proizvodnja iz sopstvenog džepa, tako da jedna koka nosilja košta oko pet evra, dok ne pronese.. Niža otkupna cena jaja, uobičajena je od Vaskrsa do septembra, kada i prodaja slabije ide. Najteže je preko leta, jer vrućine mogu da izazovu prilično problema nosiljama. Tu je primenio znanje i smanjio trošak.
,, Od kada radim ovaj posao ja sam bio veterinar i sigurno da je delom ušteda. Svakako da je fundus znanje koje sam stekao na fakultetu i rednjoj školi, primenjivo je do danas tako da ne znam kako je da nisam vetrinar ali pretpostavljam da bi troškovi bili znatno veći, nesanica veća, preventive jako slabija, lečenje sigurno manje itd. Imao sam nameru da proširim jato koje u ovom trenutku broji oko 5 hiljada nosilja. Na žalost već dve godine čekam na građevinsku dozvolu. Šta je problem, ne znam. ,,
I pored tržišta i reputacije koje su Jankoći stekli stalno se strepi, jer niko ne može da garantuje sigurnost na tom isstom tržitu, na kome cene stočne hrane uglavnom rastu,dok cene proizvoda mahom stagniraju. U posao su uključeni i svi članovi njegove porodice, motiv više nego jasan, troje naslednika .Da li svoje naslednike vidi u porodičnoj manufakturi?
,,Ja bih voleo da razvoj poljoprivrede u Srbiji i razvoj ovog mog živinarstva bude malo organizovaniji, da dobijemo neku pomoć, da bude organizovanog tržišta, organizovanog izvoza. Da bude izvesnije, da možemo da planiramo I narednu godinu. Ljudi bar oni koji su ostali u ovoj priči sigurno bi unapredili proizvodnju, širili jata. Imam troje dece i voleo bi da bar neko od njih nastavi ovu porodičnu priču. Što je do mene, ja sam tu da pružim strukovnu i svaku drugu pomoć. Videćemo….od mene najmanje zavisi.,, zaključuje Tomislav
Obećali smo dolazimo ponovo, al ne zbog koka nosilja i rekordnih prinosa, već mangulica koje su postale novi stanovnci na gazdnstvu Janković. Interesovanje za domaće rase je sve evidentnije, tako da će sa prinovama, farma biti znatno veća. Za razliku od koka, mangulice su kaže više hobi, no sudeći po onome što smo videli i zabeležili ne bi nas iznenadilo da delikatesne prerađevine stignu put Beča ,baš kao u zlatno doba Obrenovića. S. C.