Tovno govedarstvo u Srbiji-PGU,,Agroprofit,,

Novi Sad, 19.maj 2021.

Dan proizvođača tovnih rasa goveda Udruženja „Agroprofit” juče je okupilo najuspešnije farmere, stručne službe i proizvođače stočne hrane. Skup je otvorio Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Udruženje je dodelilo priznanje za uspešan desetogodišnji rad i sertifikat – „Farma dobre poljoprivredne prakse” odgajivačkom centru hereforda u Ečkoj, čiji je vlasnik Adam Bugar. Ova priznanja uručili su Željko Radošević i Tibor Berze, član Upravnog odbora Proizvodne grupe u Udruženju „Agroprofit”.

Vest da tovno govedarstvo u Srbiji više nije isto kao pre 10 godina, već da sa 11.000 visokopriplodnih krava postoji mogućnost da se za četiri godine taj broj poveća na 50.000 – koju su juče preneli mediji sa susreta odgajivača u satavu Udruženja „Agroprofit”, pobudila je pažnju među stočarima. Danas se u dva odgajivačka centra šarolea u Utrinama i hereforda u Ečkoj javilo više znatiželjnih za ovaj uzgoj tovnih rasa, koje se po kvalitetu približavaju evropskom nivou.

Na preključerašnjem sastanku u Lukinom Selu, nakon duže pauze, razgovaralo se o tržištu junećeg mesa, korišćenju pašnjaka, državnim podsticajima, organizovanju uslužnog tova, ušečću na predstojećem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu…

Veliko nezadovoljstvo među stočarima postoji zbog preoravanja pašnjaka i smanjenja ovih površina u AP Vojvodini. U Banatu je pravi stampedo na pašnjake, od Elemira preko Stajićeva do Bele Crkve… Kako je i zbog čega u Vojvodini nestalo od 2008. godine 30.000 ha pašnjaka i zbog čega ovaj slučaj ne pobuđuje pažnju u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, na sastanku u Lukinm Selu nije se moglo čuti, jer pozvani predstavnik nije prisustvovao.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević obratio se prisutnim stočarima i potvrdio njihovo saznanje da bez korišćenja pašnjaka nema uspešnog gajenja goveda u sistemu krava – tele i tom prilikom je obećao da će sve primedbe vezane za pašnjake preneti kolegama u Upravi za zemljište i nadležnim inspekcijama.

U obimnom programu ovog susreta odgajivača goveda,  Vladimir Kaluđerski, ekspert za elektronske inovacije, predstavio je farmerima potpuno nove mogućnosti za praćenje – čuvanje stoke na ispaši putem senzora, a posebno je bilo interesantno rešenje o evidenciji priploda, koje se može odmah preneti u matične službe i pratiti na mobilnom telefonu.

Ivan Radosavljević je u ime Udruženja „Agroprofit” obrazložio moguće varijante za uslužni tov i po tom modelu oslonac u ovom poslovnom aranžmanu bi bile fabrike stočne hrane.

O ponudi fabrike stočne hrane UBM iz Mađarske govorio je Slobodan Serdar. Ova kompanija gradi modernu fabriku u Šidu i zainteresovana je za saradnju sa stočarima u Srbiji, koji predlažu uslužni tov junadi, kao korisnu poslovnu aktivnost za sve partnere.

Udruženje je usvojilo više zaključaka, sa kojima će biti upoznati nadležne institucije:

Svi koji su učestvovali na Danu odgajivača tovnih rasa Udruženja „Agroprofit” iskoristili su mogućnost da predočene zaključke i predloge aktivnosti dopune do danas, pa je UO Udruženja utvrdio konačan tekst ovog dokumenta, čiji sadržaj prenosimo u celini.

Srbiji nedostaje kupac žive junadi junećeg mesa jer mi u odnosu na ostvareni broj teladi imamo višak junadi i junećeg mesa tokom cele godine. U prošloj godini zaklano je više od 12.0000 junadi. Od tog broja za domaće potrebe prerađeno je oko 96.000. Naš potencijal i ponuda su daleko veći i zbog toga za tovno govedarstvo u ovom času bitan je izvoz junadi ili junećeg mesa. Udruženje Agroprofit se više od godinu dana bavi pronaženjem mogućnostima za izvoz. Imali smo kontakte sa potencijalnim kupcima iz Kine, Irana, Sirije, Mađarske i Izraela. Otkrili smo mnoge nepoznanice i naše odsustvo na mnogim tržištima, kao što su Grčka i Italija. Nemamo više dilemu – naš osnovni predlog je da uvećamo izvoz junećeg mesa u Narodnu Republiku Kinu. Smatramo racionalnim da Privredna komora i Ministarstvo poljoprivrede uz Ministarstvo finansija na dnevni red Mešovite komisije (ili Komiteta) za saradnju Kine i Srbije stavi u razmatranje izvoz junećeg mssa u Narodnu Republiku Kinu. Ovakva procena nam se.čini realnom i da je u skladu sa dobrim odnosima dve zemlje. Naša ponuda za mnogoljudnu Kinu može biti mali posao, međutim, za nas je to značajan aranžman i ostvariv, jer Srbija prema Kini ima mali izvoz. Verovanje u uspeh ovog posla zasnivamo na ogromnim investicionim aranžmanima koje Kina realizuje u Srbiji.

Molimo Ministarstvo trgovine da se angažuje na pronalaženju plasmana mesa, kao i svih drugih proizvoda kojima postižemo samodovoljnost.

1. Podržavamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da iskaže prema nadležnom ministarstvu i Vladi stvarne finansijske obaveze – dugovanja poljoprivrednim gazdinstvima za period 2019-2021. godine i da se u 2022. godinu uđe sa prenošenjem samo dugova prema postojećim pravilnicima, a ne iz prethodne godine i aktuelnog budžeta. Isplata dugovanja prema gazdinstvima je značajna zbog uvećanja troškova u proizvodnji mesa i mleka.
2. Pozivamo Privrednu komoru Srbije i nadležna ministarstva da hitno sačine presek stanja zaliha kukuruza roda 2020. godine u Srbiji i da objave procenu o zalihama i potrošnji po granama proizvodnje u stočarstvu do novog roda.
3. Predlažemo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da hitno sačini analizu o troškovima proizvodnje, prodajnim cenama i tržištu junadi, jer postojeće otkupne cene, iako su visoke, ne garantuju pozitivno poslovanje niti obnovu tova, a što klaničari ne uvažavaju u formiranju otkupa.
4. Podržavamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u nastojanju da prema gazdinstvima u dužem vremenskom periodu ima predvidljive mere i uglavnom sa novčanim iznosima koji zadovoljavaju poljoprivrednike. Takvu politiku očekujemo i prilikom donošenja novog budžeta, a to će doprineti da broj priplodnih krava kvalitetnih tovnih rasa umesto sadašnjih 11.000 do 2023. bude oko 25.000. Podsticaji u ovoj grani stočarstva su bitni, jer ovi stočari jedini prihod ostvaruju od prodaje podmlatka i premija koje iznose 30.000-40.000 dinara po grlu.
5. Kada je reč o tovnom govedarstvu, predlažemo da se nastavi subvencionisanje nabavke kvalitetnih priplodnih grla sa odloženim plaćanjem i sa učešćem gazdinstava u iznosu od 30% (20+10), kao da se umanji i visoka cena za usluge (analize) koju pojedini stočarski instituti primenjuju prema uvoznicima. Predlažemo da Ministarstvo otvori mogućnost da u uvozu kvalitetnih priplodnih grla učestvuje više inostranih ili domaćih kompanija, kao i da se ostvari veća kontrola u proveri kvaliteta grla koja preuzumaju naši farmeri.
6. Ove godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je za april mesec više zakonskih razmatranja iz ovog sektora, ali se to nije još dogodilo. Neki od zakona su poodavno potrebni u našoj poljoprivredi, a naročito zakon o prometu poljoprivrednih proizvoda, novi zakon o stočarstvu, kao i zakon o poljoprivrednom zemljištu. Da li će biti dovoljno vremena i za donošenje zakona o poljoprivrednim gazdinstvima, kao i zakona o semenarstvu, jer su za april mesec iduće godine najavljeni izbori, nije moguće predvideti. Ipak, smatramo da jemogućaizmenazakona o ministarstvima i da se tom dopunom unesudvenovine: osnivanje uprave za stočarstvo pri ministarstvu poljoprivrede i ombudsmana za hranu.Udruženje smatra da bi ovim izmenama bila znatno povećana efikasnost u celom sektoru stočarstva i prometu hrane.
7. Situacija oko korišćenja i zaštite pašnjaka je nezadovoljavajuća. U Vojvodini su smanjene površine pod pašnjacima za oko 30.000 hektara, a postoji napad na pašnjake da se pretvore u oranice pa će te „nestale” površine biti i veće. Prihvatamo inicijativu naših stočara da se kao udruženje posvetimo ovoj temi i da zatražimo da se pašnjaci gde god su dati na korišćenje mimo zakona, vrate u prvobitno stanje i da se procesuiraju odgovorni za zakonske prekršaje u ovoj oblasti. Nije realno, i to treba prekinuti, da se pašnjaci izdaju u zakup gazdinstvima koja nemaju stoku.Kao udruženje, spremni smo da učestvujemo u realizaciji programa saradnje naše zemlje sa Mađarskom u pogledu izgradnje standarda za održavanje i korišćenje pašnjaka prema standardima EU.
8. Povećani broj kvalitetnih priplodnih grla u Srbiji otvara mogućnost našem udruženju i savetodavnim poljoprivrednim službama da se svestranije i sa novim sadržajima bavimo podizanjem kvaliteta u uzgoju goveda i da koristimo iskustva drugih zemalja. Pokušaćemo da na dva mesta u Srbiji uspostavimo selektivne i promotivne centre – jedan u Čoki, drugi na Maljenu, nedaleko od Čačka i to po modelu koji je dao rezultate u Češkoj.
9. Udruženje nastavlja aktivnost u standardizaciji kvaliteta u uzgoju tovnih rasa goveda i u okviru tog programa, preciziraćemo kvalitet za ponudu „Junetina iz prirode RS”. Realizacija koncepta pokretne prodaje junećeg mesa je u toku, kao i osposobljavanje četiri velike farme za proizvodnju takozvanog “zrelog mesa”.

Molba klaničarima: apelujemo da u prometujunećeg mesa više ne težite zaradi od 250-300 evra po prodatom junetu težine 600 kg.  Može se dogoditi da cena junadi bude i 2,5 evra i da to zaista utiče na visoku cenu u maloprodaji i još manju potrošnju.

Udruženje „Agroprofit je zaključilo prijave za izložbu stoke svojih članova na predstojećem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Udruženje će pokušati da među izlagačima budu i stočari iz Češke, s tim što bi tada izložena grla kupili naši farmeri. Na pomenutom sajmu odgajivački centri iz naše zemlje izložiće 30 grla. S.C.