Evropska komisija zatražila je novu procenu bezbednosti glifosata pošto je nedavno objavljena studija izazvala zabrinutost u vezi sa njegovim mogućim kancerogenim dejstvom.
Iako je dozvola za upotrebu ovog herbicida u EU produžena do 2033. godine, nova analiza mogla bi da dovede do promene prethodnih zaključaka. Evropska komisija zatražila je od dve ključne agencije – Evropske agencije za hemikalije i Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) – da sprovedu novu procenu bezbednosti glifosata, najkorišćenijeg i verovatno najkontroverznijeg herbicida na svetu. Analiza bi trebalo da odgovori na pitanje da li je štetniji po ljudsko zdravlje nego što se ranije smatralo, a ceo postupak mogao bi da traje do 21 mesec, prenosi portal „EUpravo zato”.
Povod za novu procenu je studija Instituta Ramacini koja je pokazala da su kod laboratorijskih pacova izloženih količinama glifosata dozvoljenim u EU zabeleženi povećani slučajevi tumora. Evropska komisija je 24. juna uputila zvaničan zahtev ovima dvema institucijama da preispitaju te nalaze i procene da li mogu uticati na ranije donete zaključke.
Glifosat je u EU 2023. godine dobio produženje dozvole za upotrebu na dodatnih deset godina uprkos brojnim kontroverzama i zabrinutosti javnosti. U tadašnjoj oceni je navedeno da ne postoji ni naučna ni pravna osnova za zabranu te supstance, pa je dozvola produžena do decembra 2033.
Prema dogovorenoj proceduri, posle dostavljanja sirovih podataka iz studije, Evropska agencija za hemikalije ima rok od 15 meseci da sprovede analizu, dok EFSA ima dodatnih šest meseci da da ažurirano mišljenje. U pismu Komisije navodi se da je, zbog značaja i potencijalnog uticaja novih nalaza, od ključne važnosti da se do kraja ispitaju svi relevantni podaci kako bi se zaštitilo javno zdravlje.
Glifosat se širom Evrope koristi pod raznim komercijalnim nazivima i poznat je među poljoprivrednicima i kao „total” jer uništava gotovo sve vrste korova i trave. U evropskim medijima se navodi da bi nova analiza mogla bi da ima značajan uticaj na budućnost regulisanja pesticida u EU, ali i u svetu.
Zanimljivo je da je krajem 2023. objavljeno da će u Evropskoj uniji sporni herbicid nastaviti da se koristi još 10 godina, i to pošto zemlje članice nisu dale jasno mišljenje o tome da li treba produžiti odobrenje za njegovu upotrebu.
Kako je preneo AP, ovakva odluka bila je donekle i predvidiva posle glasanja u oktobru te godine, kada između 27 država članica Evropske unije nije mogao da bude postignut dogovor. Za produženje ili zabranu bila je potrebna takozvana kvalifikovana većina od 15 zemalja, koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva bloka. Za produženje je bilo 18 država članica, protiv ovakve odluke su glasale samo Hrvatska, Luksemburg i Austrija (zajedno čine tek oko tri procenta ukupnog stanovništva EU), dok su suzdržane bile Belgija, Bugarska, Francuska, Nemačka, Holandija i Malta (41,96 odsto stanovništva EU).
Glifosat je hemijski preparat za suzbijanje korova koji je razvio „Monsanto” i na tržište plasirao pod imenom „Raundap”. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve hemijske kompanije. Tokom protekle decenije glifosat je bio u središtu naučne debate o tome da li izaziva rak i kakav je njegov uticaj na životnu sredinu, navela je ta agencija. Glifosat vrlo dobro rešava probleme s korovom i to je korisno na površinama poput utrina, neobrađenih njiva, groblja, uz pruge, gde rastu višegodišnji korovi. Stručnjaci su i ranije za „Politiku“ objasnili da praktično još nije pronađeno efikasnije sredstvo za ovu namenu i da je to razlog njegovog opstanka i pored višegodišnjih napora raznih organizacija pa i javnosti da bude povučen sa tržišta. Izvor: Politika