Đubrenje otpadnim muljem koji se nabavlja iz sistema za preradu komunalnih otpadnih voda je velika opasnost za zdravlje, upozorava američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA). EPA je objavila zabrinjavajuće rezultate koji pokazuju da štetne hemikalije prisutne u kanalizacionom mulju, koji se široko koristi kao đubrivo na poljoprivrednim zemljištima, predstavljaju značajan zdravstveni rizik.
Rizik je iznad prihvatljivih granica, posebno za osobe koje redovno konzumiraju mleko, govedinu i druge proizvode sa farmi gde se ovaj mulj koristi, kaže istraživanje. Analiza je otkrila da kanalizacioni mulj često sadrži visoke nivoe PFAS (tzv. večnih hemikalija), koje postrojenja za preradu otpadnih voda ne mogu efikasno da uklone.
Kanalizacioni mulj se koristi kao đubrivo već decenijama. Prema podacima prikupljenim od strane EPA, godišnje se proizvede više od 7 miliona tona kanalizacionog mulja, a manje od 1% đubrenih poljoprivrednih površina koristi ovaj mulj. Uprkos tome, potencijalna opasnost je velika, s obzirom na prisustvo PFAS-a u mulju.
Kada gradovi i mesta tretiraju otpadne vode, tečnosti se odvajaju od čvrstih materija, a tečnosti se prečišćavaju. Čvrste materije moraju biti odložene i često se koriste kao hranljiv mulj na poljoprivrednim poljima. Agencija sada navodi da te čvrste materije često sadrže toksične, trajne PFAS koje postrojenja za preradu ne mogu efikasno ukloniti.
U SAD postoje propisi koji ograničavaju prisustvo određenih metala u kanalizacionom mulju, ali ne postoje federalna ograničenja za PFAS, tj. perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance. Nekoliko država, uključujući Mejn i Konektikat, već je preduzelo korake ka ograničavanju ili zabrani upotrebe ovog đubriva.
Kada ljudi jedu ili piju hranu koja sadrži ove „večne“ hemikalije, spojevi se akumuliraju u telu i mogu izazvati rak bubrega, prostate i testisa. Takođe štete imunološkom sistemu i razvoju dece.
Najugroženiji su ljudi koji piju litar mleka dnevno od krava sa pašnjaka tretiranih biosolidima, jedu jednu do dve porcije ribe nedeljno iz jezera kontaminiranog oticanjem, ili piju vodu zagađenu PFAS-om, navodi se u nacrtu procene rizika.
EPA je proučavala farmere i ljude koji žive u blizini, a koji su godinama redovno konzumirali ove proizvode, a ne širu javnost. Za potrošače je važno napomenuti da organske farme ne smeju koristiti ovaj tip đubriva, što može predstavljati sigurniju alternativu pri izboru prehrambenih proizvoda.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp nominovao je Lija Zeldina za šefa EPA. Kada je Tramp najavio ovaj izbor, rekao je da će Zeldin „obezbediti poštene i brze deregulativne odluke“ dok će istovremeno održavati vodu i vazduh čistim.
Skot Fejber, potpredsednik za vladine poslove u nevladinoj organizaciji „Environmental Working Group“, rekao je da procena konačno čini zvaničnim ono što su regulatori, zagađivači i operateri postrojenja znali decenijama — da đubrivo kontaminirano PFAS-om ulazi u hranu i životinjske proizvode. On je pozvao na stroža pravila o njegovoj upotrebi na farmama i rekao da bi EPA trebalo da ograniči koliko PFAS proizvođači mogu da oslobode u vodene tokove.