Najavljena posebna sezonska carina za uvoz krompira pomoći će samo donekle domaćim proizvođačima jer je ove godine zabeležen rekordan prinos, dok je sa druge strane bilo dosta uvezenog krompira, zbog čega su se poljoprivrednici našli u nezavidnoj poziciji jer nisu mogli da prodaju svoje proizvode čak ni po niskim otkupnim cenama.
“U Srbiji je krompir dobro rodio. Dosta ga je posejano i imao je dobar prinos, a opet je bilo puno uvezenog krompira. Takva situacija potisnula je naše proizvođače, pa ni sama otkupna cena, koja je bila jako niska, nije bila toliki problem jer krompir čak ni po toj ceni nije mogao da se proda”, kaže za Biznis.rs Aleksandar Ostojić, direktor firme “Ostojić frigo”, koja se bavi proizvodnjom krompira, ali i otkupom i distribucijom voća i povrća.
Kako kaže, veliki je problem jer proizvođači nisu uspeli da prodaju ni prošlogodišnji rod, trebalo bi da nastave sa sejanjem, a ne znaju kako.
Foto: Pixabay.com
“Ljudi treba da kupe đubriva, pesticide, herbicide, velike količine krompira će se baciti i već su su bačene, tako da je seljak u nezavidnoj situaciji. Došlo je proleće ljudi nemaju gde da drže i lageruju krompir, koji je izgubio na vrednosti i lošijeg je kvaliteta”, navodi Ostojić.
Kada je reč o carinama za uvoz, on smatra da to donekle može da poboljša situaciju, ali da to nije dugoročno rešenje jer će pojačane mere i dažbine na uvoz važiti od novembra do februara, a to za velike uvoznike nije nikakav problem.
“Za uvoznike koji imaju velike magacine i skladišne prostore to nije veliki problem. Velike količine uvešće u oktobru, pa opet u februaru. Greška je što je to najavljeno, pa je time pružena mogućnost uvoznicima u vremenskom periodu od šest, sedam meseci da se pripreme. Ne verujem da će to moći da pomogne proizvođačima. Jedino što može da nas spase jeste najavljena suša u Nemačkoj i Austriji, pa ukoliko se pojavi manjak krompira onda možemo da očekujemo nešto bolju situaciju, ali dugotrajno rešenje zaista ne vidim”, ističe Ostojić.
Za njega veliki problem predstavlja i to što veliki inostrani trgovinski lanci uvoze 90 odsto proizvoda iz Evrope, dok naši proizvođači svoje povrće bacaju ili prodaju ispod cene. “Cena proizvodnje krompira je 10 centi po kilogramu, što je oko 12 dinara, a on se trenutno prodaje po ceni od pet do osam dinara”, naglašava naš sagovornik.
Foto: Unsplash.com
U zapadnoj Srbiji, u okolini Požege, ovaj proizvođač krompira godišnje proizvede oko 150 tona. Kako kaže, u tom kraju dosta je ljudi koji se bave ovim poslom, ali ipak zbog celokupne situacije od 20 proizvođača u njihovoj okolini, 10 neće nastaviti proizvodnju.
Da su se poljoprivrednici našli u bezizlaznoj situaciji potvrđuje i direktor firme Chwox Agrar Ljubinko Jakovljević. Domaći proizvođači su došli u situaciju da ne mogu da prodaju krompir, dok im konkurencija iz uvoza obara cenu robe.
“Prošle godine bili su ogromni prinosi, a pojedini proizvođači nisu prodali ni kilogram krompira od septembra do danas. Trenutna cena otkupa u našem kraju je od pet do deset dinara po kilogramu, a najveći problem je plasman na tržište”, navodi Jakovljević i dodaje da je srpski krompir znatno kvalitetniji od uvoznog.
“Ukus uvoznog krompira nikada ne može da bude kao domaći, ali se desi da naoko bude lepši. Naš planinski krompir nema konkurenciju”, dodaje Ostojić, koji u selu Koštunići u okolini Gornjeg Milanovca godišnje proizvede oko 300 tona krompira. Izvor/ Biznis.rs