Dobrovoljno služenje vojnog roka za žene sa prostora bivče SFRJ ustanovljeno je 1983. Godine. Ipak rame uz rame devojke su zvanično stale u stroj sa svojim kolegama nešto kasnije. Poslednjih godina sve je više devojaka koje žele na dobrovoljno služenje vojnog roka i ne samo tih dobrovoljnih 6 meseci, već do penzije kao profil svog zanimanja. Jedna Nevena iz Adrana kraj Morave ispraćena je u Vojsku Srbije kako nalaže običaj ovih krajeva.
Bojažljivo, malim koracima devojke su stasavale da ravnopravno rame uz rame vojnički život podele sa svojim vršnjačkim kolegama.Tako će narednih šest meseci u martovskoj klasi Vojsku Srbije služiti Nevena Filipović iz Adrana kod Kraljeva. Nakon zavrešene ekonoimske škole imala je mogućnost studiranja ali je zanimanje odbrane države njen prioritet. Da obuče vojničku uniformu je kako istče, njena životna želja. Mali doprinos njenoj odluci bila je i popularna serija Vojna akademija ali i baka Dragica.
“To mi je bila životna želja. Od malih nogu sam gledala tako filmove, gledala sam ,,Vojnu akademiju,, i videla sam Zimče. Samoj sebi rekla sam da hoću da budem jednog dana Zimče i to mi je bila želja. Kada sam porodici saopštila moju odluku, prvo nije bilo prijatno mom ocu koji je kao vojnik mojih godina prošao mnogo toga, tih devedesetih godina. Mogao je i glavu da izgubi ali je sada moja velika podrška kao i moja cela porodica i prijatelji.Oni su ti koji mi sada daju vetar u leđa da odslužim vojni rok I nadam se ostanem u vojsci.,, kaže Nevena
Svesna je da su filmski kadrovi jedno a realni vojnički život ipak nešto drugo, te će joj verovatno u početku nedostajati njena svakodnevnica sa najdražima ali je odluka definitivna i trajna.
,, Ne znam zaista šta me očekuje, nadam se da sam dorasla zadatku a ne samo želji. Prva tri mesca sam na obuci u Valjevu, pa zatim prekomanda, videćemo gde. Naravno da će mi nedostajati meni dragi ljudi, evo počevši od mojih najmilijih, mojih prijatelja , mojih folkloraca koji su mi priredili ovo veče kao ispraćaj u vojsku, ali moja odluka je da ne odustanem. Ukoliko mi se ukaže prilika, moj cilj je da ostanem u vojsci.,, sa osmehom poručuje ova mlada dama
Nevena je jedna od troje dece u porodici Filipović. Brata vojna uniforma čeka, dok mlađa Nevenina sestra nema tih sklonosti ka ovom pozivu. Osećaji pomešani u ovoj porodici koji su ipak ponosni na odluku potomka solunskog ratnika da sa njenih nepunih 19 godina stupi u vojničke redove. Otac Novica kaže nije očekivao ovakav ishod svoje naslednice ali svakako podržava svoju ćerku.
” Pa sve mi je pomešano, toliko sam ponosan na svoju čerku, toliko sam ponosan na njenu odluku, koju nisam baš u početku shvatio za ozbiljno. Pominjala je ona još kao mala sa desetak godina da želi da bude vojnik ali nismo je očigledno shavtili za ozbiljno. Vojska je životna lekcija. Na žalost moja generacija je iskusila ,,najteže,, vojničke ispite na frontu, jer sam sa 19. godina iskusio lično raspad jedne velike države. Tu državu je branio pradeda solunac, deda koga su strljali 1942, ja sam branio tu zastavu. Nadm se da će moja deca sa ponosom da brane ,,domovinu,, u mirnim uslovima. Vojska je učiteljica života, tamo se nauči mnogo o životu, zato je važno da svi prođu vojnički život, da postanu ljudi, jer tako se postaje čovek”, kaže Novica Filipović, Nevenin otac.
Baka Dragica Filipović ne krije radost što će baš njena unuka biti pod uniformom i zastavom Srbije.
,, Baka srećna i presrećna! Kad je trebala da krene u srednju šklou, ja joj kažem,,blago meni da ti ideš u vojsku,,! Volela ona kao mala da bude vojnik a volim i ja da vidim vojnika i danas.Malo sam i ja uticala na njenu odluku i tako eto ispunila i meni želju. To je ponos! Nekad je taj vojnik bio za poštovanje, branio je i hranio čeljad i državu. Volela bih da dalje da ostane u vojsci, da radi, da bude zdrava i dobro. Ponosna baba dok je živa, još kako.,, kaže širokog osmeha baka Dragica.
I kako tradicija nalaže u narodnim nošnjama, uz muziku i igru članovi KUD-a “Moravac”čiji je Nevena član i meštani Adrana ispratili su ovu vrednu devojku put njenog sna. Ispraćaji u vojsku u seoskom Domu kulture u Adranima nisu organizovani duže od 15 godina, kaže rukovodilac KUD-a Dragoljub Marković
” Poslednji ispraćaj iz ovog Doma bio je ako se ne varam neke 2006. ili 2007. godine. Posle toga ovde smo imali neke druge proslave punoletstva ili rođendane i druženja sa gostima iz drugih društava. Svi oni koji su služili vojsku, kao moja generacija znaju da je to ogromna ovaveza, odgovornost ali i ponos. Nekada ko nije služio vojsku, smatralo se da nije kadar da postane domaćin. Tamo smo postajali bolji ljudi. U današnje vreme teško je omaldini da izgradi svoj život i mnogo mi je drago što se to desilo baš kod nas u Adranima, da devojka ima smelost i hrabrosti da krene vojničkim stopama. Nadam se da će svoje snove da ispuni, da postane vojnik u službi jer pozavajući je ona je jedna smerna i uporna devojka sa odgovornim stavovima.,, sa rečima hvale priča Dragoljub
Porodica Filipović u Adranima ima i svoje poljoprivredno gazdinstvo na kome je Nevena aktivno pomagala nakon svojih školskih obaveza. Kao i kod većina ovdašnjih domaćina na imanju se svaštari, nešto za prodaju nešto za sopstvene potrebe.Ovde uz Moravu, zemlja plodna i lepa, ume da vrati uloženi rad i znoj. Kako je navikla na radnu disciplinu gotovo da smo sigurni i da joj vojnički ,,mirno,, ili ,,ostav ne valja,, neće teško pasti.
Nevena će odsluženje vojnog roka početi u Valjevu, gde će na opštoj obuci biti sa devojkama i mladićima martovske klase. Ukoliko ova mlada devojka ispuni svoja ali i vojnička očekivanja nadređenih, ko zna možda bude i nastavka ove priče za neku novu Vojnu akademiju.S. C.