Dana Trmčić iz Vrnjačke Banje bavi se proizvodnjom rakije duže od jedne decenije. Sticajem okolnosti upiustila se u posao koji nije ni malo lak. Za bivšu tehničarku PTT novi izazov i potpuno novo zanimanje. Jedna od retkih žena u Srbiji koja se bavi “muškim” poslovima, međutim na to ne gleda tako. U njenom naselju Lipova, stvaraju se prefinjeni ukusi rakje, koju danas konzumiraju širom Evrope pa čak i Kine. Umesto da uživa u mirnim penzionerskim danima njen radni dan traje od jutra do večeri i tvrdi da joj ništa nije teško.
Ova smerna i uvek nasmejana žena, ništa i nikada u životu nije radiala polovično. Svaki poziv shvata profesionalno tako da je iste 2010 godine završila kurs o proizvodnji rakije na Poljoprivrednom Fakultetu u Zemunu, Stručna predavanja, sajmovi i kursevi su stalni podsetnik u njenom kalendaru radova. Ljubav prema voću održala se još od detinjstva, ali je presudila ipak sudbina
,, Moj muž je zasadio 2.500 stabala viljamovke i 300 stabala šljive i sa ponosom mogu da kažem da su ovo voćnjaci za primer. Teško nalazim radnike kad dođe berba, ali uvek se nekako snađem. Suprug je pekao rakiju za svoju dušu i prijatelje, a ja sam želela da nastavim njegovu tradiciju. Nisam dozvolila bolu da me skrha, pa sam se posle njegove smrti upisala na kurs na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu ne bih li saznala nešto novo o proizvodnji. Mi smo zemlja rakije i svaki dobronamerni komentar treba poslušati. Imamo sjajne stručnjake, tehnologe, veliku zahvalnost u sticanju znanja dugujem profesoru Ljubiši. Važno je znati slušati. Otvorila sam firmu, a na nagovor naših trojice sinova Miloša, Marka i Đorđa nazvala sam rakiju ,,Dana,,, po sebi,, – počinje priču Dana
Neobično zanimanje za damu, ali, kako sama kaže, sve je počelo iz inata.Očekivalo se da voćnjak propadne ili da se proda. Nije dozvolila ni ona ni njeni naslednici. Ni tada ni danas ne bi promenila odluku.
“ Proradio malo i inat! U početko nisu me prihvatali ! Šta će žena sa rakijama, gde žena zna da radi rakiju!? To nisam prihavtila, jednostavno, ako su muški dobri kuvari zašto žena ne može da pravi dobru rakiju! Tada se uhvatim u koštac sa voćnjacima, sa rakijama. Sinovi su takođe uzeli učešće dali mi podršku i tako sve krene. Ideja je bila da se radi rakija, ali i da se mladi vrate prirodnim domaćim pićima, da znaju da prepoznaju kvalitet i da popiju, a ne da se opijaju. Naše rakije, prave, dobre rakije su kraljice naspram viskija ili konjaka. To mogu da vam potvrde i svi ovdašnji ugostitelji, jer gost traži dobru domaću! – samouvereno nam pojašnjava
Velike tajne nema, dosta znanja, malo više truda, kvalitetno voće i ljubav prema tome što radite.
“Ne postoji ništa preko noći. Veliki je to posao. O svemu se vodi računa, Voće mora da bude zrelo, čisto, sudovi takođe čisti, to su važni detalji za pravljenje dobre rakije. Nekada su se pekle rakije od 50 do 55 stepeni, gde se nije osećala njihova duša… Najblaža rakija iz mog voćnjaka je viljamovka.Prvo pečenje rakije kreće sa kajsijama od jula, avgusta, dok ima voća a završava se u januaru. Pauza je mesec dana a onda idu pripreme za novu sezonu. Kreće od orezivanja, zaštite, obrade zemljišta. Onda u proleće sve ucveta, rađa se novi počtak. Ma milina kada sve ucveta, savršen osećaja kada vidite plodove svog rada a oni jedri, sočni.,, –
Danine rakije poznate su u Srbiji, ona je prisuta na sajmovima u zemlji a poznate su I [irom Evrope. Olčigledno je da sve što radi, radi sa ljubavlju i nama se čini lakoćom. U ponudi je šljiva, dunja, kajsija i viljamovka. Ima svoj kutak u voćnjaku, tu se skladišti voće, peče rakiju i primaju posete. Osim što spravlja izuzetno kvalitetno i pitko nacionalno piće, kod Dane uz takozvani laki srpski doručak očas posla osvežite uspomene na selo. Za one koji nisu iskusili bakinu domaću kuhinju Danini specijaliteti su čar za oči i lek za stomak. Jedan takav susret izrodio je prijateljstvo na Dalekom istoku. te je Danino ime dobila i jedna mala kineskinja.
,,Bili su gosti, zatim boravili poslom u Banji. Desilo se spontano, bili su i moji gosti. Dobili su devojčicu i dali joj moje ime. Obradovala sam se naravno. Sada su u Kini, čujemo se povremeno. Eto i to je život. Anegdota ima prilično, ovde na gazdinstvu prilikom posete gostiju. Žele da vide kako se pravi rakija, da budu u prirodi. Na Sajmovima su takođe bili svakojaki doživljaji. Većina ih je ipak lepa. Ovaj posao mi je eto doneo i tu satisfakciju,,.-zadovoljno priča Trmčić
Banjskim gostima se na njenim plantažama pruža sve od uživanja do odmora. Istina nisu se ponudili da beru šljive, ali ko zna… Voćnjaci izgledaju savršeno, čak i sada kada su obrani poslednji plodovi. A onda kreće kazan i pečenje. Za proširenje proizvodnje za sada nema velikih ambicija.
,, Novi voćnjaci su malo ostvarljivi. U okruženju nema sličnih plantaža a ni zemlje. Sve što bi dalje obrađivali, iziskuje nove obaveze, teži način…Ako se desi da podbaci rod, kupim voće, ali uglavnom od poznatih ljudi. Kvalitet voća, obezbeđuje kvalitet rakije. Mislim da treba biti objektivan. Ova proizvodnja od pet hiljada litara je neka mera. Sve drugo je za moju procenu previše.To bi tražilo proširenje kapaciteta u objektima, radnoj snazi. Treba čekati par godina da voćnjak stigne do punog kapaciteta berbe. Nije to samo ispeći rakiju. Sve povlači jedno za drugim..Imamo plasman siguran, zadovoljni kupci, gosti, stranci koji odnesu da probaju njihovi prijatelji. Zadovoljan sam i ja, moja deca!,,- skromno će Dana
Na žalost, mnogi su u Srbiji precenili svoje mogućnosti. Neke ponese uspeh, neke novac, neke prevelika ambicija. Zaista treba imati meru. Valjda se to stiče od malena, teško da se može naučiti. Leti njen radni dan traje od pet sati izjutra do ponoći, a odmaraju je dobro obavljen posao i krajnji rezultat. Sudeći po dvorištu, sobi za goste svakom stablu kruške i šljive kao i svakoj kapljici rakije, Dana je utkala svoju dušu i svoju ljubav.
,, Odrasla sam na selu i naučila sam mnogo toga o rakiji uz svog oca. Svaki put kad bi je pekao, bila sam sa njim. Nema tu nekih trikova, posao mora da se voli, a ja podjednako uživam i u obradi voća i u destilaciji. Više od 80 odsto o proizvodnji sam znala, a ostalo sam naučila na kursu i uz prijatelje. Tehnolog Ljubiša je jedan od njih zahvaljujući kojem je moja rakija ovako kvalitetna. Moram da kažem da sve zahteva posvećenost i ljubav .Takva sam oduvek. Volim da radim i želim da svojim primerom poručim mladima da kroz rad mogu da postignu ono što žele. Naročito mislim da mlade ženice koje na taj način treba pravilno da vaspitavaju svoju decu i da održe porodicu. Ne treba slušate loše komentare, treba izbegavati negativne ljude, pesimiste i one koji vam kažu: „Ne možeš ti to“. Uvek verujte sebi i govorite da sve možete i hoćete. Koliko god puta da padnete, ustanite, a ako i ne uspete u jednom poslu, tu je drugi. Trud i rad se možda ne isplate odmah, ali uvek dođe vreme kada vam se vraća… Poslednje dve godine su upravo test kako dalje. Mnogi su na žalost odustali. Ova ,,korona,, je mnoge poremetila. Ma šta je jedna sezona ili dve naspram onoga što možemo i imamo. Samo da smo zdravi! Mi smo narod koji je uvek opstajao…,, – sigurna je Dana.
Ono što je ipak najvažnije u njenom životu i što joj daje snagu da radi ovim tempom i elanom su njeni naslednici tri sina, snaje, unuci…Sjaj u očima i širok osmeh kada priča na ovu temu, otkriva zadovoljstvo na licu naše sagovornice.
,, Znate kako, život udesi da ste nekada nemoćni.Međutim, šta god da vas zadesi u životu, radom možete da prevaziđete. Htela sam sebi da dokažem da ću uspeti, ali i da naučim, moje unučiće, imam ih šestoro, da budu radni. To je moj glavni moto,da naslednici naše porodice, njihovi drugari i mladi ljudi nauče da se samo radom i upornošću postižu rezultati u životu. Bude i teških dana, napor je ovo za ženu, pomažu i sinovi koji su posvećeni turizmu, međutim nema većeg uspeha od onog kada se svi okupimo. Žagor dece i njihovi nestašluci mi vrate snagu. Nema toga što me više ispuni, što me čini zadovoljnom, srećnom!U tom smislu sam najsrećnija na svetu. Ne postoji priznanje, diploma ni zahvalnica za moje poslovne uspehe, koji mogu da zamene vreme i uživanje uz moje anđelčiće!,,- emotivno zaključuje Dana
U početku je bila šljiva i kruška viljamovka. Danas je asortiman proširen na dunju,kajsiju, jabuku, medovaču i lozovaču. Kako naša sagovornica kaže za svačiji ukus, priliku i merak. Sinovi su odlučili da slede primer svoje maljke pa će lepo uređeni objekti uskoro primiti prve goste, jer su dosadšnji prostor uglavnom koristili za degustaciju i manje posete.
Učimo na kraju i kako da degustiramo rakiju a da se ne napijemo. Treba piti sa merakom a ne sa opijanjem. Rakija može biti i lek – a ne zavist i bolest!
Njena skromnost, govori o njenom karakteru, njenom životu i ličnosti. U to smo se uverili jer o mnogobrojnim nagradama retko govori, a njih ima na pretek od onih za kvalitet rakije pa do žene i preduzetnice godine. Danas retka vrlina. Ako vas put nanese do kraljice banjskog turizma obavezno svatite do Dane, jer sezona pečenja rakije trajaće sigurno do sredine novembra, onda kratka pauza pa sve iz početka. I pored napornog dana i mnoštvo obaveza njen osmeh vas osvoji baš kao i sve ono što vam ponudi na stolu. Ovde se više ne osećate kao gost, već kao porodica. Njeni voćnjaci i rakija su bili povod susreta, ali vas na kraju svakako osvoji sama Dana….Ona postaje prosto VAŠA! S.C.