Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliki praznik Svetih 40 mučenika Sevastijskih koji je u narodu poznatiji kao Mladenci.
SPC i vernici danas proslavljaju Svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, po predanju – Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega.” Tada je vojvoda Agrikola naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikola i razbio mu zube.
Vojvoda se zbog toga potpuno izbezumio od besa i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.
Noću je sa neba zasijala neobična svetlost koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću su se na njihove glave spustilo i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, osim oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikola rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero.
Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih i hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.
Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine.
Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada.
Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski-svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Mladenci uvek padaju uz Časni post, pa svako slavlje treba da je tome saobraženo.
Svi ovi mučenici su bili mladići, pa je u narodu ovaj dan prihvaćen kao praznik na koji mladi supružnici u svoj dom primaju goste, koji im po narodnom običaju donose poklone i na taj način mladencima pomažu na početku braka, odnosno života u bračnoj zajednici.
Takođe veruje se da domaćice na današnji dan pokazuju svoju umešnost i spretnost.
Običaj je da se na Mladence ne poziva, već gosti (danas – ko se seti, a ranije – svi koji su bili na svadbi) dolaze sami.
Mladenci su u vreme vaskršnjeg posta, ali kada se dogodi da su u prvoj sedmici posta, u Čistoj sedmici, tada mladi bračni parovi ovaj praznik proslavljaju ranije, ili češće posle 22. marta. S obzirom na to da Mladenci uvek padaju uz Časni post, svaka gozba koja se sprema mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.
Jedan od srpskih običaja na Mladence jeste i pravljenje kolača koji se zovu mladenčići, a treba da ih bude 40. Mladenčići se prave od pšeničnog brašna i premazuju medom, a simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život. Pored toga, veruje se da je med veza sa precima, koji po narodnom verovanju mogu da utiču i na napredak porodice na ovom svetu. U pojedinim porodicama je postojao običaj da se mesi 41 mladenčić, kolačić više koji je bio simbol budućeg člana, jer se očekivalo da u narednoj godini mlada rodi nasdlednika, novog člana porodične zajednice
Pošto se praznuje u vreme buđenja proleća, mladi bračni parovi, na prenosan način, treba da dobiju snagu i energiju vremena koje dolazi
U Srbiji su Mladenci počeli intenzivnije da se slave 70- tih godina prošlog veka. Prema novijim, modernijim običajima, na Mladence se nose pokloni, a uglavnom u goste ide najuža porodica i prijatelji.U današnje vreme Mladencima se uglavnom na poklon nose mali kućni aparati kako bi novi supružnici upotpunili dom, flaša vina, slatkiši ili neki ukrasni poklon.