Po obećanju Hristovom, u pedeseti dan po vaskrsenju i deseti po vaznesenju, spustila se blagodat Svetog duha na učenike sina Božjeg. Oni su potom progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli po celom svetu da propovedaju reč gospodnju. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli su krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, jer je to takozvana trapava nedelja. Potom sledi Petrovdanski post, koji ove godine otpočinje 12. juna. Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica. Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića.
Pravoslavno učenje ο Svetoj Trojici nije samo dogmatski kanon ili oblast teologije, nego glavno i izričito učenje ο neizrecivoj i neshvatljivoj ljubavi Tri Ličnosti: Oca, Sina i Duha Svetog, koji su stvaralački uzrok, izvor, temelj i centar postojanja celog sveta.
Dogmat ο božanstvu Trojice definisan je na Drugom vaseljenskom saboru (Carigrad, 381) u prvom članu (Bog), od drugog do osmog člana (Sin), i u osmom (Duh Sveti) članu Simvola Vere. Dakle, Sveta Trojica su jedan Bog, ali On ima tri lica: Bog-Otac, Bog-Sin i Bog-Duh Sveti, koja su među sobom potpuno ravnopravna po božanskim osobinama.
Bog je jedan u tri Lica, jedna priroda, jedna moć, jedno delanje, jedna zajednička energija triju ipostasi. Postoji, dakle, istovetnost prirode, volje i delanja, savršenog i stvarnog u Bogu. Tri lica poseduju istu prirodu, jednako i savršeno – zato Trojica ne znači tri božanstva (triteizam), ili tri različite božanske prirode, nego tri lica Božija (ipostasi). Istu prirodu poseduju i upotrebljavaju potpuno i jednako sva Tri Lica, ali svako na svoj način.
Običaji na Svetu Trojicu
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom – travom, cvećem i grančicama od kojih se, u toku molitve klečeći u hramovima pletu venčići, koji se nose kući i postavljaju na ikone, a ponegde se uz hram ostavljaju zelene grane drveća.
Za to ima nekoliko “pokrića”. Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku Sedmica, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.
Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišć.
Često će žene spustiti i poneki mali venčić u tašnu, kao vrstu zaštite. Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona, te se smatra da na Duhove ne treba spavati. Stari narodni rituali bili su da se u džepu nosi i čen belog luka kao štit od neke nesreće. Svi treba da izbegavaju teške radove kod kuće, a žene i devojke ne rade iglom ni koncem.
Sveta Trojica je krsna slava mesta i gradova ali i zavetine. Česte su litije.
Slava su Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Čukarica, Obrenovac i Lazarevac, kao i Bežanije. Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana, tokom turskog bombardovanja Beograda.