Pravoslavni i katolički vernici ove godine zajedno proslavljaju Vaskrs, odnosno Uskrs.Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, a predstavlja uvod i pripremu za najveći hrišćanski praznik- Vaskrs.To je dan tišine, molitve i unutrašnje sabranosti. Vernici danas strogo poste, ne obavljaju teške fizičke poslove.
Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu i ujedno podrazumeva najstroži post u crkvenom kalendaru.Na Veliki petak se ne služi liturgija, a crkvena zvona ne zvone – umesto njih koristi se drveno klepalo. Vernici se uzdržavaju od veselja, muzike i bilo kakvih proslava. Preporučuje se da se dan provede u tišini, molitvi i razmišljanju o Hristovoj žrtvi.
Običaji koji su ukorenjeni u našoj tradiciji su brojni, ali najveći deo njih odnosi se na prazničnu trpezu, način pripremanja i vreme konzumiranja hrane. Za sve pravoslavne vernike, današnji dan podrazumeba duboku molitvu i strog post, zbog čega posebno treba obratiti pažnju na postupanje pre i posle 15 časova popodne.
Običaji za Veliki petak
Na Veliki petak ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, pa treba izbegavati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga obućari i krojači ne rade na Veliki petak.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, već se ujutru čitaju “Carski časovi”. Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.
U svim pravoslavnim hramovima posle podne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja s krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.
Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom. Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.
Tradicije i običaji Velikog petka
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik – Uskrs. U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrtve Hristove, čije se toliko stradanje samo vaskrsenjem moglo nagraditi. U većini krajeva Srbije na Veliki petak farbaju se jaja.
Farbanje jaja se za razliku o svih običaja vezanih za Vaskrs zadržao kod svih. Domaćica se prvo prekrsti i pomoli Bogu, zatim u posudu s vodom, u kojoj će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osveštane vodice – vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda s bojom, domaćica spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakog časa. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se čuvarkuća.
Pre farbanja, jaja se mogu šarati. S rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, zatim, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge lepe figurice.
U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (devojka koja je s Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanjai kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija.
Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”.
Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao “čuvarkuća”, zaštitnik porodice.Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Uskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.