Svetski dan šuma 2012. godine usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u cilju jačanja svesti zajednice o značaju šuma i kako bi se doprinelo njihovom očuvanju i održivom upravljanju. Šume su jedan od najsloženijih kopnenih ekosistema na zemlji i predstavljaju dragoceni prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka, ali i za ukupni biodiverzitet. Međutim, šume su danas ugrožene i sve ih je manje, a na nama je da ih sačuvamo.
Zdrave šume su od vitalnog značaja za sve aspekte zdrave planete, od sredstava za život i ishranu do biodiverziteta i zaštite životne sredine, saopštio je Forum Ujedinjenih nacija o šumama povodom obeležavanja Međunarodnog dana šuma. Očuvanje i održivo korišćenje šuma jedan je od najboljih načina da se očuva priroda na planeti, kao i zdravlje ljudi. Ipak, ovaj dragoceni prirodni resurs je kritično je ugrožen.
Šume su izuzetno značajne za smanjenje siromaštva i postizanje ciljeva održivog razvoja, poručila je svetska organizacija. Prečišćavaju vodu, čiste vazduh, hvataju ugljenik koji bi inače odlazio u atmosferu i izazivao globalno zagrevanje i obezbeđuju hranu i lekove.
Neprocenjive za životnu sredinu, privredu, društvo i zdravlje, šume su ugrožene zbog požara, štetočina, suša i nekontrolisane šeče i eksploiatacije, a oni su dosegli nezabeležene razmere, upozorava UNFF.
Pošumljenost je neujednačena po regionima. Najveći gubici beleže se u zemljama u razvoju, a u tropskim krajevima industrijalizacija poljoprivrede i prekomerno iskorišćavanje devastiraju šumske ekosisteme. Prašume Amazona i na Borneu se uglavnom krče radi gajenja industrijskih žitarica odnosno ekspanzije industrije palminog ulja.
Velik deo globalne populacije zavisi od usluga ekosistema omogućenih bogatstvom i zdravljem šuma. Od njih zavisi život i rad 1,6 milijardi ljudi, među kojima je i više od dve hiljade autohtonih zajednica, koje u šumi pronalaze sredstva za život, lekove, gorivo, hranu i sklonište. Trećina svetskog stanovništva, 2,4 milijarde ljudi na planeti, za pripremanje hrane koristi drvo i druge vrste biomase.
Šumski ekosistemi apsorbuju neto 7,6 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida godišnje, navodi organizacija Global Witness. Jedanaest procenata globalnih emisija gasova staklene bašte pripisano je upravo degradaciji šuma, odnosno njenom krčenju, koje umanjuju kapacitete za skladištenje ugljenika.
Šume zauzimaju oko jedne trećine kopna na planeti, a udeo se smanjuje. Od 1960. do 2019. godine je nestalo 437,3 miliona hektara, dok su u istom periodu zasadi i nove šume zauzeli 355,6 miliona hektara.Prosek pošumljenosti po čoveku je 1960. iznosio 1,4 hektara, a danas je pola hektara.Šume su stanište za 80 procenata kopnenih vrsta biljaka i životinja. Preko 40 procenata padavina na kopnu potiče od isparavanja vode iz biljaka.
Najviše površina pod šumama ima Rusija, 815 miliona hektara, zatim Brazil, 490, i Kanada, 346 miliona hektara.U Evropi najviše šume ima Švedska, 28 miliona hektara, a slede Finska, sa 22, i Španija, sa 18 miliona hektara.
Najveći procenat u regiji o kojoj izveštava Balkan Green Energy News imaju Crna Gora i Slovenija, po dve trećine, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi.Bosna i Hercegovina ima 43 procenta teritorije pokrivene šumama, Severna Makedonija oko 40, Hrvatska 34, a Srbija 31 procenat.
Pod šumama u Srbiji nalazi se 2.252.400hektara, odnosno 30,7odsto od ukupnenjene površine. Time smo se svrstaliu države koje su srednje šumovite. –Ostalo šumsko zemlјište, kojem pomeđunarodnoj definiciji pripadaju išikare i šiblјaci, obuhvata 4,9odstoteritorije,što je u ukupnom iznosu 34,0odstoili 36,3odsto odsto u odnosu na površinu produktivnogzemlјišta Srbije. U odnosu na referentnu1979. godinu, šumovitost je uvećanaza 5,2 odsto. Šumovitost u odnosu naglobalni aspekt bliska je svetskoj kojaiznosi 30odsto, a niža od evropske koja je uproseku oko 46odsto – podaci su Uprave za šume.
„Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja. Da bi postigla cilj, trebalo bi da pošumljava oko 30.000 hektara godišnje, a pošumljava oko 2.000. Za to je potrebno izdvojiti oko 2,2 milijarde evra, što nije toliko mnogo ako podelite na 28 godina i sagledate koristi koje mnogostruko prevezilaze investiciju“, – kaže za profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.