Srpska pravoslavna crkva i vjernici danas proslavljaju Svete apostole Petra i Pavla, Petrovdan. Današnji dan je u kalendaru obilježen crvenim slovom, a mnogi Srbi proslavljaju ga kao krsnu slavu. Ovim danom se završava Petrovdanski post, praznik radosti, ljubavi, zajedništva i vere, za koji se vezuju lepi običaji povezani sa decom i porodicom.
Danas se završava Petrovdanski post i jede mrsna hrana, a vernici koji su postili na ovaj dan mogu pristupiti Svetoj tajni pričešća.
U našem narodu jabuke su oduvek bile simbol Petrovdana. Predstavljaju mir i slogu među ljudima, te se zato na ovaj praznik poklanjaju jabuke “petrovače” deci, prijateljima, komšijama, a takođe je i tradicija da domaćice prave kolač sa jabukama “petrovačama”.
Voće koje se vezuje za ovaj praznik su jabuke, tzv. petrovače, sorta od koje se na praznik ponegde priprema kolač. U pripremi učestvuju i deca. Verovanje je da na ovaj dan jabuku ne treba seći, već jesti isključivo griženjem. Bacanjem jabuke može se prizvati teško nevreme.
U nekim krajevima nasjtariji član domaćinstva, uoči Petrovdana, bere cvet petrovac ili ranjenik, po jedan za svakog člana domaćinstva, sadeći ih potom tamo gde ih niko neće dirati. U prazničnu zoru odlazi da vidi. Postojani i snažni donose zdravlje onima kojima su namenjeni, a klonuli ukazuju da bi se mogli razboleti.
Sveti Petar čuva ključeve raja. Oni koji napuste ovozemaljski život njemu odlaze da meri kakav su život vodili.
Još jedan stari običaj je i da se na Petrovdan pale lile od sušene kore breze ili trešnje čime se priziva dobro zdravlje stoke i ljudi.
Da bi na Petrovdan devojka predvidela svoj ljubavni put, na Ivanjdan treba da se posadi pšenice, a ukoliko bi pšenica pukla i njene klice se saviju u obliku prstena, to znači da će uskoro upoznati svoju ljubav.
Petrovdan je i praznik obeležen crvenim slovom i ne valja počinjati teške poljoprivredne poslove, niti prezati konje u kola.Na Petrovdan se ne rade teški fizički poslovi, ne ide se u polje, već se dan provodi u miru, molitvi, ljubavi i radosti.