Pored niske cene, veći udeo na svetskom tržištu postignut je i zbog toga što su kupci u Evropi i Americi protežirali kupovinu robe iz ove zemlje
I ova godina u Srbiji se završava novim pregovorima oko isplate više cene maline, dok istovremeno pojedini mediji objavljuju da Ukrajinci polako preuzimaju primat na tržištu i predstavljaju ozbiljnu pretnju našim proizvođačima.
Kako za „Politiku” kaže dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, značajniji prodor ukrajinske maline na svetsko tržište počinje od 2020. godine, kada je ta zemlja premašila proizvodnju od 20.000 tona. U 2023. godini su na svetsko tržište izvezli više od 50.000 tona, a ono što treba napomenuti da su se zvanični podaci njihovog Ministarstva poljoprivrede i realnog stanja proizvodnje značajno razlikovali. Kako objašnjava, podaci Ministarstva poljoprivrede Ukrajine su za 2023. godinu navodili da imaju proizvodnju od 35.000 tona na površini od 5.600 hektara. Realno stanje jeste da su u toj godini proizveli 62.000 hiljade tona na površini od 9.000 hektara.
,, Takva situacija je u velikoj meri izazvala zabunu na svetskoj tržnici i to je jedan od razloga poremećaja u pogledu cene i raspoloživih količina. Sasvim suprotnu situaciju imamo u Srbiji gde zvanični podaci prikazuju da se malina kod nas gaji na više od 24.000 i da proizvodimo iznad 100.000 tona. Takva situacija nikome nije potrebna i već duži vremenski period nam nanosi velike probleme – ističe Leposavić. Prema njegovim rečima, realne proizvodne površine kod nas su ispod 11.000 hektara, a u ovoj godini smo proizveli 47.000 tona, dok je tendencija pada proizvodnih površina i prinosa koji ostvarujemo po jedinici površine prisutna već dugo. Tome, napominje, pored klimatskih uticaja, najviše doprinosi demotivisanost proizvođača, pre svega cenom, ali i sveukupnom situacijom u malinarskom sektoru.
Leposavić ističe i da se povećanje udela ukrajinske maline na tržištu pre svega može pripisati ceni koja je značajno niža u odnosu na konkurenciju. Najvišu izvoznu cenu za smrznutu malinu Ukrajinci su ostvarili u 2021. godini i ona je prosečno iznosila 3,8 dolara za kilogram. Iste godine su za svežu malinu u izvozu dobijali 4,2 dolara. U 2022. godini cena smrznute maline je za njihove izvoznike bila 3,15 dolara, a pad cena u izvozu je nastavljen i u 2023. godini i prosečno po kilogramu je iznosila 1,75 američkih dolara.
– Iste godine cena sveže maline bila je na istorijskom minimumu – koštala je svega 1,2 dolara. Ublažavanju situacije i za izvoznike je doprinelo obezvređivanje nacionalne valute (grivne), čime je država stimulisala izvoz, ne samo maline nego i drugih proizvoda iz ove zemlje – objašnjava naš sagovornik.
– Pored niske cene, veći udeo ukrajinske maline na svetskom tržištu postignut je i zbog političke situacije jer su kupci u Evropi i Americi protežirali kupovinu robe iz ove zemlje. Tome su svedočili naši izvoznici na sajmovima prošle godine, donekle i ove – kaže naš sagovornik i dodaje da se sada situacija menja, pre svega zbog deficita kvalitetne maline na tržištu. Ukrajinci su uglavnom prodali ono što su imali, Poljska se već dugo oslanja na reeksport ukrajinske maline, a Čile, kao i mi stagnira sa proizvodnjom. Za to vreme je Meksiko veoma porastao sa proizvodnjom, ali oni nam nisu konkurencija jer meksikanci uglavnom prodaju malinu kao svežu i ne „sudaramo” se sa njima kod naših tradicionalnih kupaca.
– Pored kvaliteta maline, naš adut predstavljaju skladišni kapaciteti i preradni centri i u tome smo bez premca u svetu. Nažalost, dobar deo naših otkupljivača je u finansijskim problemima, a proizvodnja je, kao što smo već rekli, u velikoj stagnaciji – ističe Aleksandar Leposavić.