Insekticidi nove generacije baziraju se na RNK (ribonukleinska kiselina) tehnologiji (u anglosaksonsoj literaturu RNAi- interfenece RNA).
Ova tehnologija počela je da se razvija 80-ih godina prošlog veka i danas su joj dobro poznati mehanizmi delovanja. Fajr i Melo su 2006. godine dobili Nobelovu nagradu za otkriće da dvostruki lanac RNK može da suprimira gen koji kodira RNK.
Naime, u živim organizmima normalno se RNK ne nalazi u formi dvostukih lanaca. Ona se može naći samo u slučaju kada je organizam inficiran RNK virusima koji poseduju dvostruku RNK u spirali u toku replikacije.
Pojava dvostruke RNK u organizmu je neka vrsta alarma za inunski odgovor domaćina gde se aktiviraju enzim (dsRNA DICER -u slobodnom prevodu “seckalica za dvostruku RNK), koja locira dvostruku RNK iseca RNK spiralu na male interferirajuće segmente (siRNA). Ovi segmenti se vezuju za proteinski kompleks koji se skraćeno naziva RISC (RNA indused silencing complex), čiji je zadatak da pronađe komplementarne jednostruke RNK od uzorka koji nose u vidu iseckanih segmenata dvostruke RNK (siRNA) i da ih uništi.
Na ovaj način komplementarna RNK u formi “mesinger RNK” čija je uloga da prenese informaciju do ribozomalnog kompleksa gde bi trebalo da se izvrši sinteza proteina koji je taj gen kodirao, biće uništena i neće doći do sinteze kodiranog proteina. Ova obećavajuća tehnologija ima potencijal za sintezu novih lekova u terapiji tumora, ali i kontroli štetnih insekata. Na ovom principu se bazira nova generacija insekticida, a neki od njih su počeli da se primenjuju u kontroli krompirove zlatice, varoe, komaraca i drugih štetnih insekata.
Ova tehnologija je mnogo bezbednija za ljude i druge insekte od insekticida koji su sada u upotrebi , ali ima i neka svoja ograničenja kao što su postojanja vrsta koje poseduje enzime za razgradnju dvostruke RNK i rizika za reakcije na nekim korisnim vrstama insekata. S.C. Izvor: Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“