Zbog Korodora ali sada i proširenja Aerodroma ,,Morava,, meštani nekolicine sela uz Moravu ostaju bez zemlje ali i svojih objekata i egzistencije. Na adresu resora pristiglo je oko 60 primedbi, te je iz tih razloga organizovana Javna sednica u Kraljevu. Na osnovu javnog uvida sastanka sa komisijom trebalo bi doneti planska rešenja na koje su upućene primedbe. Meštani reprizne osme ofanzive nisu zadovoljni delimičnim odgovorima ali ni selidbom.
Na ivici suza, na ivici živaca, na ivici ogromnih emocija uz povišen ton i ogroman bes ugroženih meštana, protekla je javna sednica komisije povodom proširenja piste Aerodroma ,,Morava,. Najava čelnika i lokalnih političara da je to početak boljeg lepšeg i prosperitetnog života za građane Kraljeva, očito ne važi za meštane nekolicine sela kraj Morave. Sasvim je bilo izvesno da će za potrebe civilnog aerodrome biti nepohodne izvesne korekcije, ali niko nije očekivao da će biti zbrisane najplodnije oranice. Naime,u kraljevačkim selima: Obrva, Lađevci, Miločaj, Tavnik, Cvetke i čačanskom selu Katrga, poslednjih mesec dana, od kada je predlog Prostornog plana objavljen, vladaju neverica, beznađe, ljutnja, bes, strah za budućnost i egzistenciju.Meštani ovih sela već više od godinu dana vode borbu sa lokalnim vlastima o eksproprijaciji zemlje potrebne za izgradnju autoputa koji će trasu imati takođe na ovom prostoru. Najplodnija zemlja meštana se uzima u bescenje, cena koja im je ponuđena je oko 50 dinara po metru kvadratnom, što iznosi oko 40 eura po aru. Meštani koji nisu pristali na ponuđene cene, bili su zaprepašćeni kada su pri uvidu u katastar saznali da je prenos zemljišta već izvršen i da više nisu vlasnici iste zemlje.
Koridor okrnjio parcele, aerodrom odnosi pola sela
Predloženim Prostornim planom, samo u ovoj fazi, više od 30 domaćinstava moraju potpuno da se isele, većini se oduzima najplodnije zemljište i ljudi ostaju, i bez zemlje, i izvora egzistencije, jer se većina bavi poljoprivredom i od toga izdržava sebe i svoje porodice, a tri uspešna privrednika su prinuđena da ugase svoje firme na svoju štetu i štetu meštana koji su u istim firmama zaposleni.
Izraženo nezadovoljstvo posebno se odnosi na iscrtane mape buduće duže i šire aerodromske piste i kargo centra, na izgradnje nekih objekata planiranih u ataru sela i na cenu zemljišta koje bi država platila. Najviše primadaba je iz sela Obrve, koje će biti stisnuto između koridora, aerodroma i novog korita Zapadne Morave. Kako i ne bi, kada je planirano je da od oko hiljadu seoskih hektara eksproprijacija obuhvati oko 350 hektara.
– To će značiti i oduzimanje više od dvadeset kuća i okućnica i preseljenje domaćinstava, a možda i još toliko ako u selu bude podignut planirani rezervoar za gorivo. Shodno takvoj planskoj mapi pojedinim meštanima, uglavnom poljoprivrednicima, poput Milovana Lišanina Miće, dvorište će biti podeljeno tako da ostane kića, a bude oduzet ekonomski deo sa štalom. Kod njegovog brata situacija je obrnuta. Treba se, dakle, izboriti da u selu ne bude pomenutog rezervoara, da ta linija zone leta bude pomerena i da cena eksproprisanog zemljišta bude prihvatljivija za vlasnike. I, još nešto, onim članovima domaćinstava koji ostaju bez kuća i zemlje mora se obezbediti stalni izvor prihoda, pošto se bez njiva više ne mogu baviti poljoprivredom. Sve drugo vodi u ubrzano nestajanje sela – tvrdi Miloš Dmitrović, predsednik saveta Mesne zajednice
Da li je na pomolu repriza ,,Osme ofanzive,,? To umnogome zavisi od predstojećih skupova, razgovora i mogućeg kompromisa s državom. Naime, posle oduzimanja hiljade parcela u 15 katastarskih opština na području grada Kraljeva za auto-put na javni uvid izložen je nacrt plana proširenja aerodroma „Morava”, aerodromske piste i izgradnje budućeg kargo centra. To zahteva i novu eksproprijaciju njiva, livada, okućnica, posebno u selu Obrvi, ali delimično i u Lađevcima, Miločaju, Cvetkama i Tavniku. Ima i onih i to ne u malom broju kojima tema ,,prodaja,, nije opcija u razmatranju.
,, Velika je ogorčenost.Posebno zato što je zemlja oduzimana u više navrata, najpre za saobraćajnicu, pa za regulisanje toka Zapadne Morave, pa za kampove i pozajmišta, i sve to, shodno posebno donetom propisu, odmah je katastarski prevođeno na „Koridore Srbije”. Ja uopšte ne razmišljam o prodaji svoje dedovine, to moje pravo izgleda niko ne uzima u obzir! Na ovoj zemlji sam rođen, od nje su živeli moji preci, nastavili moji potomci. Za mene ali i većinu mojih komšija ta solucija prodaje je potpuno isključena, novac nas ne zanima. Drugo, čak I da moramo da je prodamo, da se iselimo, gde ćemo u brda, gde zemlja nije obrađivana decenijama, bez vode, bez puta. U mojoj porodici su tri generacije. Mi želimo da tu ostanemo i da Obrav ostane naše pitomo lepo selo, ravničarsko selo karj najlepše reke u Srbiji.,, emotivno priča Petar Lišanin iz Obrva
Irena Lišanin, takođe iz Obrve, ogorčeno dodaje….,, Imamo deset članova na domaćinstu, od deset do sedamdeset godina. Ni jednog trenutka ne razmišljamo da se selimo odatle, ne razmišlajmo da se selimo, niti nas zanima ni jedna ponuđena, čak ni visoka cena da prodamo imanje. Gradile su ga generacije i neko je trebao da dođe da vidi gde je Obrva, kakvi s utu domaćini, šta smo stvorili, izgradili, da živimo od te zemlje. Da neko vidi kakva se domaćinstva ruše!,,
Spisak želja ili realnost
Gordijev čvor je teško rešiv, jer je najveći problem u tome što ne postoji adekvatna alternativa za ove zemljoradnike, jer plodne zemlje pored Morave, skoro i da nema. A oni koji bi i hteli da prodaju već su povećali cenu ara i do četiri puta. Miodrag Mirković iz Lađevaca, kaže da su mu ponudili 55 evra po aru, za zemlju od tri hektara na kojoj sadi detelinu, a koja je kada je kupovao vredela 200 evra. Kaže da je gradska uprava u Kraljevu procenila da je vrednost samo 65 dinara po kvadratu. Inače za potrebe koridora od imanja mu je okrnjen već jedan hektar, za aerodrom još 3 hektara
,, Pričalo se o tome, ali smo računali da će se od toga odustati. Nemam protiv toga ništa, ali tražim adekvatnu cenu. Ja sad sa tih 15 hiljada evra ne mogu da kupim ni hektar zemlje. A moja zemlja ne vredi tri nego šest hektara, jer dva roda godišnje skidam.Ekonomišemo tako godinama jer nemamo previse zemlje za veliki stočni fond. Drugo ovo je naplodnija zemlja kraj Morave. Svi u kući živimo od te zemlje, od poljoprivrede, niko nije bio nigde na službi. Generacijama smo poljoprivrednici. Gde ću sada ja mator i moji ukućani, da svijamo kablove u Leoniju. Da li neko razume da mi živimo od toga, to nekima izgleda nije jasno!,, – kaže Mirković.
U periodu pripreme aerodroma „Morava” za civilne letove, pre par godina, od nekoliko vlasnika zemlje u ovom i susednim selima oduzete su pojedine parcele u zoni leta, radi podizanja pojedinih objekata, i to po ceni od 4.800 dinara. Parcele su, shodno pravilima o višem interesu, odmah katastarski prevedene na ,;Aerdrome Srbije” pa većina njihovih nekadašnjih vlasnika, posredstvom suda još traži veću naknadu. Taj primer je i zabrinuo vlasnike parcela predviđene nacrtom plana za proširenje piste i podizanje kargo centra pošto sumnjaju da će i oni tako proći. Meštane u ovom kraju, tj. na području 15 katastarskih opština, brine i prethodno iskustvo sa eksproprijacijom parcela za Moravski koridor. Za neke je nedoumica i deo zemljišta koji je mapiran u ovom Prostornom planu i nema veze ni sa korodirima ni sletnom pistom.Po taj odgovor Radisav Obradović, meštanin iz Lađevca moraće do drugog resora.
,,Iskreno ničemu se ne nadam, jer vidim da su ovi došli da prekroje našu sudbinu i završe posao. Da imao sam nekoliko pitanja i jedno se odnosilo na neki projekat koji se odnosi na Gornjie Lađevce i Tavnik, to je nešto što je išafrirano, tu su nekada bili rudnici, gde se sumnja da je nađen litijum. Nisam dobio odgovor jer su to radili ovi iz ministrstva energetike i rudarstva. Značiove godine nam uzimaju zemlju, iduće godine će da nas isele potpuno.,,
Primedbe bez odgovora!?
Na predloženi Prostorni plan stiglo je više od 60 primedbi građana kojima se konstatuje da je način određivanja granica javnih namena nerazuman, kao i dužina poletne staze (predviđena su 4 km, a dužina staze aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu je 3,5km). Zašto „stručnjaci“ koji su izradili ovaj plan nisu izašli na teren, jer je očigledno da je rađen iz udobnih fotelja u Beogradu? Nestaće i put Obrva Ladjevci a to je put do škole, ambulante i njiva, predlagač Nacrta je obrazližio da će biti sagrađen obilazni put ali 3km duži. Postavljamo pitanje: ” Kako će učenici nižih razreda ići do škole?” Dodatna tri kilometra pešačenja nije malo za decu do deset godina starosti.
Postavljena su pitanja zašto je skladište goriva predviđeno u samom centru sela Obrva, zašto su planom putno izopšteni i selo Obrva, i selo Katrga, koja neće imati putnu povezanost sa okolnim selima, zašto nisu u obzir uzeti bujični potoci koji već godina prave velike probleme na ovom prostoru. Dragutin Jetvović iz Tavnika, koji je takođe na trasi ovog plana izneo je mnoštvo tajnih podtaka ali javno pitao i sledeće
,,Sve ove vode koje bujično krenu sa kotleničkih planina nikako ne mogu ići u Gružansko jezero, jer se zna gde su do sada imale tok. Jedino ako vi u prostornom planu, ili premijer, predsednik, ministar, ne znam ko, bude rekao da voda mora da ide uz brdo?!,,
,, Da li neko misli kada izrovarite za porebe aerodrome, koridora i ko zan još čega, da i tim ljudima što ostanu,treba dovesti vodu, vodovod, kanalizaciju, osnovne uslove, jer smo mi već svojim sredstvima sve to izgradili,,
Ni na jedno postavljeno pitanje i datu primedbu izvestioci po ovom planu nisu imali odgovor, ni zašto nisu urađene studije ugroženosti od buke, jer su prisutni vojni i civilni aerodrom, a i autoput, zašto nije urađena studija ekonomske opravdanosti ovakvog projekta, šta će to sletati na ovaj aerodrom s obzirom na megalomansku dužinu poletne piste? Bes građana Kraljeva je bio ogroman, još više se povećao odgovorom izvestioca da kada se usvoji plan uradiće se i studija ekonomske opravdanosti. Ljudima koji ostaju bez svega što su generacije sticale ovako nešto reći je vrhunac bahatosti, Svima je jasno da ekonomske opravdanosti ima, ali da ona nije u interesu meštana ovih kraljevačkih sela,koji vrlo lako mogu postati socijalni slučajevi.
Na skupu, na kome su bili i predstavnici vlasti, bio je prisutan i poznati pulmolog Dejan Žujović, koji je nakon svog obraćanja dobio veliki aplauz meštana.
“Sečete naše šume, sečete naše hrastove, gazite naše livade, dižete zemlju najplodniju, vadite šljunak… To dozvoljavate Kinezima i Turcima. Naša Morava više nije reka. Ja znam da vas baš briga za to – to je po zakonu, ali izvinite, ako ja dođem na mesto gde sam se celog života kupao i ne mogu da uđem u tu reku, meni to nije po zakonu, meni to nije po pravdi”, naveo je Žujović, obraćajući se predstavnicima vlasti.
Zatim je nastavio da se obrtaća svojim komšijama..,, Taj aerodrom ne služi ničemu. Otišao jedan avion do Soluna. Vi ćete da napravite pistu od četiri kilometra, pa ćete da napravite studiju da vidite šta će da bude sa tim !?Kao čovek vas molim da se opametite. Ja nisam došao da se bijem za vas. Ima vas dovoljno jakih. Moja uloga ovde je da vam pomognem koliko god budem mogao, kao čovek, kao muškarac, kao lekar, kao političar.. kako god hoćete. Kao komšija. Nisam došao da grabim ništa od vas. Oni su moja ciljna grupa, ova trojica ovde koji imaju govor tela, kao da su došli da budu krpene lutke, da ih mi malo izudaramo, oni to da izdrže, da odu i da se priča završi i da se ništa ne reši”, rekao je Žujović.
Rezime
Aerodromi Srbije su prošle godine podneli ministarstvu finansija zahtev za donošenje rešenja o predaji nepokretnosti. U zahtevu se navodi da je zbog dogradnje poletno-sletne staze na aerodromu Morava neophodno sprovesti geološka merenja.Ministarstvo je nakon razmotrenog zahteva donelo rešenje da su za to ispunjeni uslovi. U obrazloženju rešenja se navodi hitnost proširenja piste, ali i da su podneti dokazi sa elementima potrebnim za odlučivanje visine naknade eksproprijacije.
Rešenja su već poslata na adrese vlasnika parcela, iako vlasnici parcela nisu potpisali da pristaju na cenu koja je ponuđena za eksproprijaciju. Zemlja je već prevedena na preduzeće „Aerodromi Srbije“. Vlasnici su samo obavešteni od Ministarstva finansija da svoja prava mogu da ostvare jedino, preko suda. Meštani ugroženih sela su 3. oktobra na Aerodromu ,,Morava,, organizovali novi miran protest poručujući da neće odustati od svoje,,djedovine,,! Sonja Cvetković