Nakon protesta nezadovoljnih poljoprivrednika i sastanka koji je održan u Vladi Srbije ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će poljoprivrednicima biti duplirana davanja, pa će umesto dosadašnjih 4.000 dinara ubuduće dobijati 8.000 dinara po hektaru. Sva sredstva će biti isplaćena u prvih deset dana marta kako bi se nesmetano realizovala prolećna setva, rekao je Nedimović i dodao da je tu odluku Vlada Srbije donela zbog energetske krize i važnosti hrane u celokupnom sistemu. Za početak, ova mera je iznuđena na ulici i za pregovaračkim stolom što nije dobro ni po seljake, ni po državu.
Ovaj novac je bacanje prašine u oči, jer poljoprivrednici poručuju da nisu zadovoljni ovim rešenjem i da ga nisu prihvatili jer im je neophodno trajno i sistemsko rešenje. Naime, oni imaju pet ključnih zahteva. Traže ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, kako budućih, tako i zaostalih, regulisanje uvoza smrznutog mesa iz inostranstva i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.
Svaka pomoć je dobrodošla, ali to nije nešto što će stvarno uticati na stabilnost proizvodnje ove godine, po ovim uslovima, i neće ostaviti neki realan efekat. Za prošlogodišnje subvencije u iznosu od 4.000 dinara mogli su da kupe 100 kilograma đubriva. Sada, sa povećanjem od 8.000 ne mogu da kupe ni 65 kilograma đubriva i to je samim tim manje subvencionisana poljoprivreda nego što je bila 2021. godine, zbog rasta cena đubriva, nafte i svih ostalih inputa, kažu iz poljoprivrednih udruženja.
Da li će poljoprivrednici i dalje nastaviti sa protestimo ili će sačekati novu Vladu Srbije, pa pokušati da naprave dugoročan plan i sistemsko rešenje, jer bez toga nama opstanka u poljoprivredi zavisiće od same organizacije poljoprivrednika od severa do juga. Bez većih sredstava nema normalne proizvodnje, bez proizvodnje i priosa u koji mora da se uloži nema ni dobiti od koje bi i država imala koristi krouz izvoz .
Ratari bez pomoći države neće moći valjano da obave setvu jer će troškovi prolećne setve dostići će 60 do 65 odsto vrednosti poljoprivredne proizvodnje i zbog toga je neophodno da država pronađe način da pomogne poljoprivrednicima kako bi bili motivisani da uspešno obave najvažniji posao u njivama.
Procena je da bi prolećnu setvu treba obaviti na oko 2-2,1 miliona hektara. Troškovi setve prema aktuelnim cenama su za minimum 30 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu, i to pre svega zbog enormnog rasta cene hemije – mineralnog đubriva, herbicida i pesticida. Iz procena količina hraniva po hektaru obradivih površina može se zakljućiti da će ovogodišnja setva proletnjih kultura biti najskuplja u novoj istoriji jer se cene đubriva kreću od 750 evra pa na dalje.
Osetljivost proizvodnje na klimatske uticaje i onako velika tako da ukoliko ne bude primenjena puna agrotehnika, može se desiti da prinosi budu znatno manji u odnosu na prosečne prinose koje Srbija ostvaruje u poslednjih deset godina. Dakle imali bismo još jednu štetu. Posebna je priča kako nas proleće očekuje, jer vidimo da nas je ,,baba marta,, opomenula da svoju zimsku lekciju nije završila. Do ambara nas čeka nebo koje nije uvek naklonjeno poljoprivredi, može da polavi, može da osuši ili gradonosnim oblacima uništi….Sve je možda!
Poljoprivredne apoteke su trenutno dobro snabdevene svim neophodnim repromaterijalima za setvu, međutim provlače se informacije da veštačkih đubriva neće biti dovoljno budući da smo ga uvozili iz Rusije i Ukrajine, jer trenutno imamo svega tri svoje fabrike od nekadašnjih 7 koje su snabdevale nas ali je bilo i za izvoz u okruženju. Ipak, apotekari kažu da je shodno cenama, koje poslednjih sedam dana ponovo divljaju, potrošnja mineralnih đubriva je prilično redukovana. Interesovanje postoji ali će ratari i voćari umesto neophodnih 300 kg po hektaru baciti upola manje.
Lov u mutnom donosio je svaki rat, pa su ratari posebno besni i na vest da se na tržištu pojavilo prepakovano đubrivo lošijeg kvaliteta, ali ne i po nižoj ceni….Dakle sve se urotilo protiv setve i seljaka…
Stručnjaci ali i poljoprivrednici su mišljenja da ovog trenutka sva sredstva treba usmeriti upravo na poljoprivredni sektor, jer će cene hrane drastično poskupeti. Mi smo agrarna zemlja i od izvoza hrane smo ostvarivali odličan prighod još od 19-og veka. Jedna Kina ovog renutka kupuje sve što se može naći na berzama žitarica, to nešto govori, tako da bi eventualna odluka države da zabrani izvoz bila loša po ratare koji još uvek imaju pšenicu na lageru….. S.C.