Kraj jula, mada čini se ni početak avgusta, nikakao ne obećava. Mnoge poljoprivredne kulture su pogođene vremenskim neprilikama koje su pratile ovogodišnju proizvodnju. Berba voća je za neke završena gradonosnim oblacima, ratarski usevi ali i povrtarske plantaže su takođe desetkovane sušom ili gradom. I dok se sumiraju rezultati tek završene žetve,prinos kukuruza u Srbiji će zbog suše i visokih temperatura biti značajno smanjen. Na žalost nalivni sistemi su i dalje puste želje većine poljoprivrednika. Na ovu temu podatke i uzroke trenutnog stanja potražili smo od dipl.inž Nenada Nešovića, savetodavca PSSS Kraljevo
Prinos jarih useva na području PSSS Kraljevo će zbog nedostatka padavina i tropskih temperatura tokom juna i jula biti značajno umanjen. U proizvodnom regionu Kraljeva, kukuruz se gaji na površini od 9750 ha. Visoke dnevne temperature, samim tim i mala vlažnost vazduha i zemljišta na biljkama kukuruza uslovili su sušenje ne samo donjih, već i srednjih listova. Naročito će biti pogodjeni kasnostasni usevi kukuruza na peskovitom zemljištu. U kasnostasnih sorti cvetanje i oplodnja odvijaju se u uslovima vazdušne suše(koja se obično u to vreme poklapa sa zemljišnom sušom), i daju krajnje niske prinose.
Dospele količine padavina tokom juna su bile daleko ispod proseka za ovaj mesec. S obzirom na veoma visoke temperature vazduha koje su nastupile u poslednjih desetak dana juna i značajno povećanu potrošnju vode useva iz prolećne setve, zalihe vlage u zemljištu su se trošile veoma brzo.
,, Dospele količine padavina tokom juna su bile daleko ispod proseka za ovaj mesec. Ukupna suma padavina za jun je iznosila 27mm što je svega 30% višegodišnjeg proseka (1981-2010. godina).
Zabeleženi broj dana sa maksimalnom temperaturom vazduha 30 oC tj. broj tropskih dana je bio 13. Visoke temperature, dovele su do ubrzanog zrenja ozimih useva. Kukuruz, krompir, soja, suncokret su se, u zavisnosti od hibrida i roka setve, nalazili u različitim fazama razvoja i pri ovakvim agrometeorološkim uslovima su pokazali prve znakove nedostatka vode. Na osnovu Z indeksa suše/vlage za mesec jun na proizvodnom regionu Kraljeva preovladavala je ekstremna suša. Trend visokih temperatura i nedostatka padavina nastavljen je i u julu. Zabeležena je maksimalna dnevna temperatura od 36,9 C, broj tropskih dana je iznosio 8 a zabeležene padavine su iznosile 10% od višegodišnjeg proseka za prvu dekadu jula.,, kaže Nešović
Temperature vazduha koje su bile nekoliko sedmica iznad proseka za ovo doba godine nepovoljno su uticale na stanje jarih useva pre svega kukuruza i krompira koji je najzastupljenija žitarica odnosno povrtarska vrsta a sada se nalaze u generativnim fazama razvoja.Smatra se da je kukuruz naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja.
,,Ovaj period je nazvan „kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Visoke temperature sprečavaju i normalno oprašivanje pa će biti kako biljaka bez ploda tako i „krezubosti“ klipova zbog loše ispunjenosti zrnom vrhova klipova. Različiti intenziteti suše u poljoprivredi dovode do različitog procentualnog smanjenja prinosa. Početna suša smanjuje prinos 10 – 20%, srednja suša smanjuje prinos 21 – 30%, prilična suša smanjuje prinos 31 – 40%, jaka suša smanjuje prinos 41 – 50%, a ekstremna suša smanjuje prinos za više od 51%. Ovi podaci ukazuju da su najviše pogođeniji predeli Severne, Zapadne, Istočne i Jugoistočne Srbije, te da će u tim predelima doći do smanjenja prinosa u proseku za 40%.
Ne treba zapostaviti ni činjenicu da se setva u ovim krajevima odvijala sa prekidima. Tako su za prvomajske praznike neki tek sejali, neki radili tretman na ,,crno,, Zbog viška vlage teške mašine nisu mogle u glib. Bilo je prilično primera da se kukuruz u nekim parcelama presejavao jer nije došlo do klijanja na veoma niskim temperaturama, koje su nastupile odmah posle setve. Dakle u aprilu, vlage je bilo u izobilju ali temperature ispod 5 stepeni Celzijusa nisu dozvolile razvoj biljaka. Naši stari bi govorili,,kada bosom nogom možete da gazite po zemlji, ona je dovoljno topla da seme nikne,,. Dakle od 8- 12 stepeni celzijusa, dok je optimalna temperatura klijanja i nicanja svih biljnih vrsta karakterističnih za ocvo podneblje 25 stepeni, tako pišu knjige. Setva se tako odužila do sredine maja.
Ima li rešenja?
Naravno da ima. Na žalost navodnjavanje kao preka potreba, pa čak i odvodnjavanje u plavnim godinama, preveliki je zalogaj za poljoprivrednike ali čini se i za državu. Procena da je pod kukuruzom ove godine posejano blizu million hektara, neće ,,izvaditi,, ni najveća ponuđena cena, potencijalno malim rodom. U kraljevačkom kraju tek nekolicina ratra uz Moravu ima nalivne sisiteme. Neki ostvaruju i dva roda, jer nakon skidanja strnina ili grahorice, obično rade setvu silažnih hibrida. Prinosi su odlični u oba slučaja, ali su ti primeri minorni u odnosu na obradive i korišćene parcele.
,, Nalivni sistemi su na žalost u ovim krajevima i dalje zanemarljivi. Međutim treba imati u vidu da i druge samostalne mere, na direktan ili indirektan način mogu primenjivati poljoprivredni proizvođači. Naravno one se moraju planirati u skladu sa lokalnim posebnostima. Takve mere se odnose na izbor novih hibrida, izmenu načina obrade zemljišta, gajenje novih biljaka koje do sada nisu gajene na datim prostorima,izmene u načinu korišćenja i vrstama đubriva, izmene u rokovima setve, naročito odabiru hibrida. Sve po malo može promeniti mnogo toga, možda ne do rekordnih prinosa, ali svakako ne sa sadašnjim procenama i potencijalno izvesnim gubicima.,, ojašnjava savetodavac Nenad Nešović
Kukuruz je dominantna ratarska kultura na području Srbije, ali i kraljevačkog kraja.U selima Kraljeva gaji se uglavnom za potrebe stočarstva tako da bi nestašica žutog zlata mogla izazvati nove probleme. Neki su u sezonu ušli sa nedostatkom hraniva i sa nestrpljenjem čekali silažu i senažu. Skuplje žitarice i koncentrovana hrana nisu podigle cene ni žive vage ali ni mleka. Sa takvim parametrima matematika gubi svaku vrednost, naročito ako ulaganja po hektaru neće pokriti rodom. Dakle turbulentna jesen, nas svakako očekuje!
Krompir takođe u problemu
Procenjuje se da se u proizvodnom regionu PSSS Kraljevo krompir uzgaja na 1220 ha. Visoke temperature usporavaju porast ali ubrzavaju procese prolaska krompira kroz fenološke faze razvoja, tako da krompir završava ranije svoj uobičajeni vegetativni period, odnosno ranije sazreva, što svakako negativno utiče na visinu prinosa krtola. Usevi krompira koji usporeno rastu u periodu za koji je uobičajen ubrzani porast (3-5 nedelja po nicanju) najčešće ne mogu u potpunosti sklopiti redove, tako da kasnije više trpe od suše i imaju veliku evapotranspiraciju.
,,Krompir je biljka koja loše upravlja sa potrošnjom vode. Transpiracioni koeficijent je oko 400. Za obrazovanje prinosa krtola od 30 t/ha potrebno oko 3.000 m³ vode. Za postizanje visokih prinosa od 30-40t/ha potreban je ravnomeran raspored 350-400 mm vodenog taloga u toku vegetacionog perioda krompira, što znači da je proizvodnja u našim uslovima neodrživa bez navodnjavanja.,,
U periodu zametanja i intenzivnog nalivanja krtola potrebno je dovoljno hrane i vlage da se dobije visok i kvalitetan prinos. Svaki duži period nestašice vlage i uticaj visokih temperatura vazduha i zemljišta za posledicu imaju smanjenje prinosa i tehnološkog kvaliteta krtola, i utiču na pojavu deformiteta krtola posebno pri kraju vegetacionog perioda krompira.
U proizvodnji kropmira, koja je takođe dominantan uz priobalje Morave, nalivni sistemi su obavezujući, tako da je tu nešto bolja situacija, ali do skladišta ima još dana za megdana. Rudnjasnki krompir je u nešto drugačijoj poziciji zbog nadmorske visine, ali ako toplotni talas nastavi da prži, ni sa tog terena neće biti željenih rezultata.
,,Učestalost suša i poplava porasla je u nekim delovima sveta u koje spade i Srbija, a takav trend povezan je sa klimatskim promenama. Suša je kompleksan pojam koji uključuje vreme pojave, intenzitet i trajanje vodnog deficita u kombinaciji sa visokim temperaturama vazduha. Takve kombinacije su prilično lose u svim prooizvodnjama, tako da moramo iznalaziti rešenja.,, zaključuje Nenad Nešović, mast.inž.
Rezime ne obećava
U ovom trenutku je teško proceniti kolika će biti šteta jer zavisi kako će se dalje kretati temperature i da li će biti kiše. Visokim temperaturama I nedostatkomvlage posebno će biti pogodjeni kukuruzi na peskovitom zemljištu. U normalnim uslovima je prosek kiše u maju oko 100 litara po kvadratu, ove godine je bio oko 70 litara, a u junu je prosek oko 70 litara, a ove godine skoro da i nije bilo padavina u tom mesecu Međutim. tu nije kraj mukama. Naime, visoke temperature sprečavaju i normalno oprašivanje tako da će umesto rodnog klipa, ratari žnjeti ,,golu,, kočanjku.Po oceni struke, ova godina će očigledno biti slična 2012. i 2017. godini kada na pojedinim parcelama nije ubrano ni cela tona kukuruza po hektaru, ali je prosek ipak stigao od 4,5 do pet tona. Ako znamo da je potencijalni rod od 12 do 15 tona po hektaru u dobrim uslovima gajenja, svaki komentar o šteti je suvišan. Sonja Cvetković