Naša zemlja pre više od decenije ugasila proizvodnju semenskog materijala u centru u Guči, pa počeo uvoz. Svake godine na sadnice ovog povrća iz inostranstva potrošimo do šest miliona evra
Ivanjički krompir odavno više nije “ivanjički”. Ni srpski krompir nije više srpski, već više od 90 odsto “domaćeg” krompira nastalo je, nažalost, iz holandskog semena! Naime, od kada je pre više od deset godina Centar za krompir “Guča” prestao da proizvodi semenski materijal, on je počeo da se uvozi iz Holandije i Nemačke. Svake godine naša zemlja iz inostranstva nabavi semenskog krompira u vrednosti od pet do šest miliona evra.
– Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug – kazao je nekadašnji direktrom Centra za krompir “Guča” Milić Domanović. – Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo izgubili trku sa privatnim sektorom. Sada, Srbija svake godine uveze više od 6.000 tona semenskog krompira. Ovde sada radimo malu proizvodnju, mini-krtola, ali to je mala zamena za uvoz. Pokušava se i sa oživljavanjem starih sorti, među kojima je i “mesečar”. To je nekad bila “abeceda” krompira, koji je bio dobro adaptiran, otporan i sa dobrim prinosima.
Kako objašnjava Domanović, u Guči se radi projekat kako bi se afirmisala domaća proizvodnja, kroz nove tehnologije, aeroponike (gajenje u vazduhu), u proizvdonji semenskog krompira.
Ipak, u praksi to sve fukncioniše tako što poljoprivrednici, koji se bave uzgajanjem krompira, kupuju semenski materijal – “elitu”, to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od “elite” dobija “original”, onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.
– Taj krompir možemo da zovemo “srpskim” iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke – objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. – Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. “Elitu” uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 odsto da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira.
U Srbiji su još pre četiri decenije stvorene tri sorte krompira, ali njih danas u prouzvodnji nema. Kako priča Ratko Vukićević, direktor i vlasnik firme “Agromobil” u Guči, proizvođači uglavnom uvoze seme klase “elita”, da bi od njega stvorili seme klase “A”. Prema rečima profesora Bročića, Centar za krompir “Guča” je do 2005. godine proizvodio domaće seme i domaće sorte, a onda je finansijski propao. Sada postoji grupa entuzijasta koji rade na oživljavanju, ali je potrebno bar pet godina da se uspostavi ciklus proizvodnje.
– Radimo na tome da stare, odomaćene sorte vratimo ponovo u proizvodnju i da ih ozdravimo – ističe profesor Bročić. – Možda ne bismo mogli sav semenski materijal da proizvodimo u Guči, ali 20 odsto od ukupnog semenskog krompira možemo. Nekada su u ovaj posao bili uključeni i drugi poljoprivrednici, zadruge i kooperanti.
Izvor: Novosti Foto: Redakcija