Prouzrokovač crne truleži ili sudovne bakterioze kupusa i drugih krstašica jeste dosta rasprostranjena i štetna bakterija – Xanthomonas campestris pv campestris. Utvrđena je gotovo svuda gde se gaji kupus. Osim kupusa, koga parazit najčešće napada, ova bakterija napada i vrste roda Brasica, kao i neke iz rodova Matthiola, Raphanus i Cruciferae. Ipak najčešće se sreće na kupusu, kelerabi i karfiolu.
Pojava crne nervature i žute boje lišća je i najkarakterističniji znak bolesti.
Na starijim biljkama simptomi bolesti uočavaju se na listu. Obično od ivice lista nervi dobijaju mrku ili crnu boju. Ako se takvo lišće bolje zagleda zapaža se da ova promena u boji nerava nastaje u okviru žutih ili mrkožutih pega. Oboleli deo liske se suši i postaje prozračan, dobijajući pri tome izgled pergamenta. Nešto kasnije ceo list požuti i uvene. Ova promena u boji sudovnog sistema zahvata tad celokupnu lisku, pri čemu se ispoljavaju simptomi suve truleži.
Često se uočava kako se biljke s ovakvim simptomima i dalje razvijaju intezivno, ali pri preseku glavice zapaža se samo njen središni deo (srce) koji je nezahvaćen bolešću. Međutim, s obolelog lista parazit sudovnim putem dospeva u stablo i koren. Usled prisustva bakterija u ovim organima oboleli strukovi se slabo razvijaju i zakržljavaju te često, ukoliko se ne osuše, ne donose glavicu. Posmatrano spolja na lisnoj dršci i stablu ne uočavamo nikakve vidljive promene, tek pri poprečnom preseku stabla zapaža se mrka ili crna boja sudova i masa žućkastog bakterijskog eksudata.
Ovu pojavu, tzv. suve truleži često prate i sekundarni paraziti prouzrokujući vlažnu trulež, koja je ponekad štetnija i od primarne truleži. U ovom slučaju glavice kupusa se pod uticajem sekundarnih parazita pretvaraju u sluzavu crnu masu neprijatna mirisa. Xanthomonas campestris pv campestris je tipičan sudovni parazit, bakterije se u sudovnim snopićima intezivno razmnožavaju, prouzrokujući nekrozu tkiva.
Parazit prezimljava u zemljištu, gde svoju vitalnost zadržava i do tri godine. Zaraza lišća obavlja se preko hidatoda, iz intercelulara preko sprovodnih snopića bakterije prodiru u veće sudove, gde se brzo razmnožavaju. Infekcija nastaje tokom celog vegetacionog perioda, od nicanja pa sve do potpunog razvoja biljaka, kao i tokom prevoza i čuvanja glavica. Tokom nicanja, kao i tek iznikle biljke, usled pojave se potpuno razmekšavaju i trule. Napadnuti rasad vene i propada.
Širenju parazita potpomaže i zalivanje, zaražene tople leje, kao i obolelo seme. Osim lisnih vaši, puževi golaći i kišne kapi omogućavaju zarazu tokom vegetacije. Vlažno i toplo vreme naročito pogoduje razvoju i širenju bolesti.
U cilju kontole ove bolesti najznačajnije su preventivne mere borbe. Preporučuje se uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka, denzifekcija zemljišta u toplim lejama, setva zdravog semena i gajenje otpornih sorti. Suzbijanje insekata i puževa golaća vektora parazita. Primena plodoreda u trajanju od tri do pet godina. Koriste se i preparati na bazi bakra.
Branko Galović, dipl. inž. zaštite bilja
