Moramo se okrenuti izvozu ka arapskim zemljama gde je stanovništvo pretežno islamske veroispovesti. Mi više ne možemo da se oslonimo na izvoz ka Turskoj, jer tamo nismo rado viđeni dobavljači, smatra Čedomir Keco ispred Udruženja Agroprofit.
Oko 500 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji od maja prošle godine do sada razmenilo je oko 6.000 junadi za merkantilni kukuruz koji im je država obezbedila iz Državnih robnih rezervi. Treći krug te razmene završen je pre nekoliko dana, a za preradu je ‘otišlo’ oko 3.000 junadi. Za kilogram žive mere junadi poljoprivrednici su dobili 16,90 kg kukuruza.
Procene su da su stočari uspeli da ostvare prodajnu cenu junadi od 2,30 evra po kilogramu, a u boljoj situaciji bili su oni koji su uspeli da kukuruz prodaju za 17,20 dinara po kilogramu.
Razmena do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad
Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednika u Sremskoj Mitrovici kaže da su stočari u toj uniji veoma zadovoljni i da im je ova pomoć značajna s obzirom na to da je izvoz junadi onemogućen, te plasman stavljen pod znak pitanja, a ponuda junadi na srpskom tržištu postaje sve veća.
„Vlada i Ministarstvo poljoprivrede izašli su sa najpovoljnijim uslovima koje smo imali na tržištu, bukvalno u najgoroj situaciji. Razmenili smo junad po najvišim cenama, veće ne postoje ni u Evropskoj uniji. Nismo bili uslovljeni ni starosnom granicom ni polom životinje, bilo je puno problema i natezanja, ali se sve dobro završilo. Ipak, moraćemo da ‘pritiskamo’ ministarstvo da se ovo ponovi dok ne nađemo odgovarajućeg kupca i ne krenemo u izvoz jer je tržište prezasićeno junadima“, navodi Đurić.
Razmena sa najvećom cenom u regionu
Ovu razmenu iniciralo je pre godinu dana Udruženje „Agroprofit“ iz Novog Sada koje ima Proizvodnu grupu odgajivača tovnih rasa. Nezadovoljno pojedinim uslovima, ovo udruženje u toku prošle godine uputilo je Direkciji za robne rezerve zahtev za izmenu tih uslova javnog poziva. Kako kažu u Agroprofitu, svi predlozi su prihvaćeni, a poljoprivrednici su zadovoljni.
„U prvom krugu razmene imali smo 17 kg merkantilnog kukuruza za jedan kilogram žive mere junadi, a sada u poslednjem, s obzirom na to da je cena kukuruza porasla, taj paritet je korigovan na 16,90 kg za jedan kilogram žive mere junadi. U odnosu na prodajnu cenu koju su stočari ostvarili prodajući kukuruz, uspeli su da za kilogram junadi ostvare cenu od 2,10 do 2,35 evra. To je najveća cena u regionu. Kada se sve sabere, poljoprivrednici su zadovoljni“, navodi Čedomir Keco iz ovog Udruženja.
„U Turskoj nismo rado viđeni dobavljači“
Iako je pritisak na tržište, smatra, ublažen, pitanje prodaje junadi i dalje nije u potpunosti rešeno. Između 12 i 15 hiljada junadi ostalo je da čeka svog kupca. Rešenje je, kaže, izvoz.
„Moramo se okrenuti izvozu ka arapskim zemljama gde je stanovništvo pretežno islamske veroispovesti. Mi više ne možemo da se oslonimo na izvoz ka Turskoj, jer tamo nismo rado viđeni dobavljači. Moramo da se oslobodimo priče i kalkulacije da Turska može da nas spasi i mislim da ne postoji nijedan znak da taj izvoz može da se nastavi“, kaže Keco i ističe da moramo da učinimo sve da uđemo na tržište Egipta, Alžira, Ujedinjenih Arapskih Emirata i da se definiše šta će naša saradnja u narednih nekoliko godina biti sa Kinom.
Proces razmene junadi za merkantilni kukuruz u jednom trenutku bio je stopiran, te su se stočari okrenuli prodaji junadi klanicama. Međutim, cena nije bila zadovoljavajuća.
Stočari u gubitku i do 300 evra zbog lošeg otkupa
„Bilo je slučajeva da su kvalitetne simentalce morali prodati za samo 1,5 evra, ali se cena kretala između 1,6 i 1,8 evra za kvalitetnu junad što je loš primer trgovaca i klaničara jer klaničari većinu svojih proizvoda imaju na bazi kalkulacije gde je ulazna cena junadi 2,1 evro što znači da su oni na samoj kupovini grla za preradu bili ‘dobri’, ostvarili su solidnu dobit na niskoj ceni. Oni nisu menjali cene u maloprodaji zbog toga što su kupili jeftinu junad.“
Silosi koji rade po svom protokolu
Problem, ukazuje, predstavljaju i pojedini silosi koji žele da, prema ugovoru koji imaju Državne robne rezerve i stočar za preuzetu robu, naplate dva odsto za zrno kukuruza. To bi, objašnjava, značilo da stočari imaju prihod manji za dva odsto. Iako silosi, koji su samo skladištari i time samo servis Državnih robnih rezervi, nemaju pravo da uzimaju pomenuti procenat od stočara, pojedini rade po ‘svom protokolu’.
„Poljoprivrednici su tražili zaštitu od Ministarstva poljoprivrede i inspekcija i mnogi silosi su prihvatili da ne umanjuju za dva odsto, ali silosi u Šapcu, Žablju i Somboru i dalje rade po svom protokolu i kažu da ih to ne zanima, tako da će tu morati da reaguju inspekcija ili neki drugi organi“, navodi Keco.
Holštajn obara kvalitet ponude?
U Agroprofitu navode da je ova razmena omogućila uvid u kapacitete domaćih farmera, te da je za ovih godinu dana uočeno da na srpskom tržištu u najvećoj meri ima kvalitetnih grla simentalske rase, zatim angusa i šarolea. Međutim, nije dobro što, ocenjuje Keco, trećinu ponude čini tovna rasa holštajn.
Tovno govedarstvo – šansa za srpsko stočarstvo?
„Holštajn rasa nije onog kvaliteta kao što su tovne rase simentalac, angus, limuzinsko goveče ili šarole.“
Razmena je takođe pokazala da su stočari u Srbiji uvideli da dugoročno bavljenje uzgojem junadi zahteva uzgoj 30, 50 ili 100 grla, te da taj posao ne sme biti socijalna kategorija sa pet, šest ovih životinja.
Izvor: Agroklub.rs