Sve popularniji trend u Evropskoj uniji jeste tzv. fleksitarijanstvo, koji podrazumeva da njegovi pripadnici „ne moraju“ da se odriču mesa, već da u svojoj ishrani koriste „meso biljnog porekla“. Prema procenama, ovakav stil života upražnjava oko 30 odsto Evropljana, a očekuje se da se on raširi i na još veći deo populacije.
Budući da je, osim uživanja u ukusu, meso potrebno najpre zbog proteina i drugih hranljivih svojstava, alternativa za one koji ga ne koriste našla se u ishrani koja se bazira na unosu hrane pretežno biljnog porekla, uz eventualno povremeno konzumiranje malih količina mesa.
Osluškujući tržište i potrebe potrošača, nedavno je belgijska kompanija Delhaize objavila da želi da udvostruči asortiman biljnih proizvoda do 2022. godine, kao i da igra pionirsku ulogu u činjenju ove hrane dostupnom što većem broju potrošača. Istpvremeno su naveli da njihov trenutni asortiman na biljnoj bazi uključuje oko tri hiljade vrsta povrća, voća, orašastih plodova, semena, mahunarki i oko 400 zamena za meso i mlečne proizvode.
„Želimo da pokrenemo revoluciju u glavama svojih kupaca. Naravno, naši kupci mogu sami da odluče šta će kupiti, ali želimo da ih podstaknemo da biraju održive proizvode na bazi biljaka. Povećanjem asortimana i proizvodima koji su uočljiviji u prodavnicama, želimo da korak do tog asortimana učinimo pristupačnijim“, rekao je direktor komunikacija u kompaniji Delhaize Roel Dekelver za Ess magazine.
A kakva je situacija u Srbiji? Kako su u pisanoj izjavi za Biznis.rs naveli iz kompanije Delhaize Srbija, kupcima na rafovima Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnica dostupan je asortiman biljnih proizvoda, doduše u dosta skromnijem obimu nego što je to slučaj u Belgiji.
„U asortimanu imamo oko 120 proizvoda na biljnoj bazi, te kupci mogu pronaći humus, vege mleka, jogurt, kafu, salate, burgere, pice i sendviče, tortilje, majonez sosove, zamrznuta ili pakovana gotova jela.“, navode iz kompanije.
Kako kažu, u prethodnom periodu kompanija je proširila asortiman, a zajedno sa domaćim proizvođačima razvija i inovativne artikle čime se otvara prostor za proširenje njihove delatnosti, proizvodnih procesa i pružanje doprinosa napretku ove kategorije.
„Prateći globalne trendove u zdravijoj i izbalansiranoj ishrani, Delhaize Srbija će u narednom periodu fokus staviti upravo na ovu kategoriju proizvoda čiji je dodatni benefit očuvanje životne sredine zbog smanjene emisije ugljen-dioksida koji se ostvaruje u proizvodnji ovih proizvoda u odnosu na one animalnog porekla“, zaključuje se u odgovoru.
Trendovi u Srbiju ipak sporije dolaze
Rasprostranjenost biljnih proizvoda na rafovima prodavnica širom Srbije je, ipak, pitanje navika potrošača, komentariše u razgovoru za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.
Prema njegovim rečima, ovi trendovi su više prisutni u gradovima nego u seoskim sredinama, a jedan od faktora ovakve podele jeste i džep građana.
„Tu ima i finansijskog momenta koji je vrlo bitan, i ne mogu svi da priušte ono što žele“, ističe Bogunović.
Ipak, on dodaje da na konzumaciju ovih proizvoda utiču i drugi faktori, ali svakako konstatuje da i na našem tržištu dolazi do određenih promena, istina sporijih nego u Evropi.
Kao ilustraciju o promenama navika potropača, naš sagovornik je upotrrebio primer da smo pre nekoliko godinsa imali pad potrošnje šećera, a sada se suočavamo sa tim da ga ljudi masovno kupuju.
„Mislim da je to jako nepredvidivo i teško je dati bilo kakvu prognozu o tome hoćemo li prihvatiti nove trendove ili nećemo“, kaže naš sagovornik.
Takođe, on podseća da smo mi, tradicionalno, tržište koje troši dosta mesa, te i statistike o korišćenju biljnih proizvoda ili onih na bazi mesa nemaju mnogo relevantnosti, budući da se u velikom broju seoskih domaćinstava gaje domaće životinje, što obilazi statistika.
Podsetimo, vegansko tržište je inače jedno od najbrže rastućih. Velike prehrambene kompanije, tako, već čitavu deceniju prate pomenute trendove i promene u navikama potrošača, te u svoje ponude dodaju i sve više veganskih proizvoda. Autor: Stefan Petrović