7.decembar 2019. Kragujevac
Jedan u nizu pokušaja da se reši problem sivog tržišta proizvodnje rakije, jeste odluka Vlade Srbije da osnuje radnu grupu od 18 članova, čiji će posao biti unapređenje proizvodnje i tržišta rakije. Kako je nedavno saopšteno, zadatak će biti izrada strateškog dokumenta, kojim će se sagledati situacija u oblasti proizvodnje i plasmana rakije, a u cilju donošenja odgovarajućih mera za rešavanje postojećih problema. Na prvom Šumadijskom sajmu rakije upravo smo pričali i na ovu temu.
Naime, i pored niza mera, tržište jednog od najvećih srpskih brendova – rakije, i dalje je mahom u sivoj zoni. I dok se neki red uveo u prodaju druge akcizne robe, čini se da država i nadležne institucije nikako ne mogu da stanu na put prodaji ljute prepečenice van zakonskih okvira.
– ,,Najveći problem kod proizvodnje rakije jeste sivo tržište. Kod nas posluje dosta proizvođača koji nisu registrovani, ali i oni koji su registrovani svoju rakiju prodaju bez akcize, čime izbegavaju obaveze prema državi. Rakije u našoj zemlji ima mnogo. Naročito one koja se u balonima prodaje raznim ugostiteljskim objektima. Nedovoljno se kontrolišu ugostitelji, a naročito oni koji drže sale za proslave. Tu se prodaje najviše rakije iz sive zone. ,, konstatuje Marko Aleksić, proizvođač rakije „Gružanska nit“ iz Guberevca, Opština Knić
Zakonski je istina uređeno da se rakija koja se proizvodi u kućnim uslovima legalizuje tako što će proizvođači moći da je prodaju kao sirovinu, a ne kao proizvod registrovanim destilerijama, to se slabo primenjuje. To je tako jer može da se prodaje samo „meka“ rakija što se malim proizvođačima ne isplati, imajući u vidu da znatno više inkasiraju, prodajući svoju rakiju ugostiteljima. Vlasnici ugostiteljskih radnji su u obavezi da napišu čiju rakiju prodaju, a često samo stoji „domaća“, što može da bude bilo šta. Aleksić smatra da ovakvim načinom prodaje u džaku svi gube.
– ,,Sve može da se reši, pa i pitanje rakije. Država gubi mnogo novca od akciza. Uz to, ljudi nekad i ne znaju šta piju. Svakako, proizvođači rakije su veliki potencijal ove zemlje. Od ove proizvodnje država može dobro da profitira,, – kategoričan je Aleksić.
Samo na području Šumadije i Pomoravlja ima oko 40 proizvođača voćnih rakija. Uz to, oko dve trećine ukupnog izvoza iz ovih krajeva, otišlo je u SAD i Australiju. Gružanska nit je jedna od rakija koja ide preko ,,bare,,.
Darko Đurović, predsednik Saveza proizvođača rakije Srbije, smatra da je država ozbiljno shvatila proizvodnju rakije. Cilj je da se podigne proizvodnja i prodaja ovog, tradicionalnog, srpskog pića.
–,, Želimo da se radi na razvoju puteva rakije, turizma i svim drugim merama koje će doprineti, ne samo proizvođačima, već svima u ovom lancu, od voćara, pa do destilerija i samog plasmana u Srbiji, ali i u inostranstvu. Savez ima više Udruženja I jasno je da kao mali privrednici imamo interes ka većim tržištima.,, – kaže Đurović.
Pouzdano niko ne zna koliko se zaista rakije proizvede u Srbiji. Većina gazdinstava koja se bavi proizvodnjom voća, zbog niske cene u 2018 i 2019. godini dodatno je napunila burad, pekući naše nacionalno piće. Dobri domaćini drže do sebe, te drže i kvalitet, međutim u svakom žitu ima kukolja. To treba svakom potrošaču da je ,,na pameti,, naročito ako vam neko nudi ,,samo za tebe,, cenu od 300 dinara po litri. Nešto tu ne štima, jer dobra rakija na veliko vredi bar dva puta više. Setimo se samo ,,zozovače,,!
Istina je i tad a mali rakijaši ,,za svoje potrebe,, nemaju ni želju a još manje motiv da državi plaćaju akcize, markice, razne papire.Dok sve manire ni rakija u buretu ne osta mirna. S.C.