EU se suočava sa rastućim gnevom farmera širom Evrope. Protesti se šire kao virus gripa pa su protekle nedelje I Putevi širom Francuske bili blokirani. Stajnjak i poljoprivredni otpad ostavljeni su ispred javnih kancelarija, a bale sena su ukradene iz restorana brze hrane. Glavni francuski poljoprivredni sindikat FNSEA saopštio je da će se protesti nastaviti „ove nedelje i onoliko koliko bude potrebno“. Danas su stigli do Pariza. On predviđa akcije na nacionalnom nivou, kako pokret napreduje.
Francuska nije jedina zabrinuta. Već suočeni sa ekonomskim gubicima usled klimatske krize, evropski farmeri govore protiv zelene politike koju smatraju kontradiktornom, nepravednom i koja ih brine za budućnost.Gnev francuskih farmera je rezultat složenog spleta različitih politika i smanjenja finansiranja.Poljoprivredni dizel bi trebalo da poskupi nakon ukidanja subvencija.
Poljoprivrednici moraju da plate dodatnih 47 miliona evra godišnje za potrošnju vode i, kažu, složenost propisa im ne dozvoljava da znaju šta mogu, a šta ne mogu. Oni se takođe protive zabrani pesticida i herbicida nametnutim Zelenim dogovorom EU, kao i novom sporazumu EU koji bi mogao da dozvoli uvoz više brazilske i argentinske govedine. Poljoprivrednici kažu da je izuzetno teško konkurisati ovim zemljama jer ne podležu strogim standardima dobrobiti životinja. Frustracija je još veća kada je reč o traženju 9 milijardi evra subvencija koje Francuska svake godine dobija od Evropske unije.
Prema rečima poljoprivrednika, najmanje jedan dan u nedelji provode popunjavajući neophodna dokumenta.Zbog konfliktnih politika, poljoprivredni sektor mora pokušati da smanji uticaj poljoprivrede na životnu sredinu istovremeno povećavajući proizvodnju hrane. Sa opadanjem broja ljudi koji rade na proizvodnji hrane potrebne za prehranu Francuske, mnogi su zabrinuti za budućnost. Neki od njihovih poziva su uslišeni u decembru, kada je francuska vlada poništila planove za povećanje naknada za dozvole za pumpanje podzemnih voda i prskanje pesticida.
Povećanje cene dizela kao rezultat ukidanja subvencija takođe je suspendovano, a predložena zabrana kontroverznog glifosata za uklanjanje korova je poništena u pokušaju da se umire demonstranti.Posle sastanka između FSEA, novog francuskog premijera Gabrijela Atala i ministra poljoprivrede Marka Fenoa, predsednik sindikata Arno Ruso rekao je francuskim medijima da neće biti „ukidanja akcija dok ne budu donete konkretne odluke.
Nemački i holandski farmeri dele istu zabrinutost zbog onoga što smatraju nepravednim i nepredvidivim odlukama vlada o poljoprivredi. Protesti u zemlji lala su doveli do stvaranja desničarske političke partije BoerBurgerBeveging (BBB), koja je poljoprivrednicima obećala veće učešće u poljoprivrednoj politici. 2023. godine BBB je pobedio na pokrajinskim izborima, a nakon senatorskih izbora postao je stranka sa najvećim brojem mesta u holandskom Senatu. Poljoprivredni protesti u Nemačkoj počeli su sredinom decembra, kada je vlada najavila smanjenje poljoprivrednih subvencija i povećanje poreza, delimično kao odgovor na presudu nemačkog Vrhovnog suda koja je otvorila rupu od 60 milijardi dolara u državnim finansijama.
Prošle godine, holandski farmeri blokirali su puteve, bacali stajnjak na ulice i protestovali ispred domova političara protiv propisa koji imaju za cilj smanjenje emisije azota.Poljoprivreda, koja je jedna od glavnih oblasti globalnog izvoza, odgovorna je za oko polovinu ukupnih emisija azota u Holandiji. Najviši administrativni sud u zemlji je 2019. godine presudio da sistem dozvola za azot nije sprečio da ove emisije štete posebno zaštićenim prirodnim rezervatima, poznatim kao mreža „Natura 2000“.
Iako prvobitna odluka nije dospela na naslovne strane, vlada je brzo saopštila da će morati da preduzme “drastične mere” da popravi situaciju, uključujući kupovinu i zatvaranje stočnih farmi. Hiljade demonstranata prisustvuje antivladinim demonstracijama koje su organizovale organizacije poljoprivrednika u Hagu prošlog marta Hiljade demonstranata prisustvuje antivladinim demonstracijama koje su organizovale organizacije poljoprivrednika u Hagu prošlog marta Iznenadna najava ovih rezova učinila je da se poljoprivrednici osećaju kao da se prema njima ne postupa pošteno. Oni su već značajno smanjili emisije azota u poslednjih 30 godina, a finansiranje ruralnih područja je smanjeno u korist urbanih investicija.
Bes raste i u Nemačkoj zbog planova za postepeno ukidanje subvencija za gorivo, koje za prosečnu kompaniju iznose i do 3.000 evra godišnje. Dugoročna ogorčenost zbog nepravednog sprovođenja ekološke politike samo je dolila ulje na vatru. Poljoprivrednici izlaze na ulice od decembra, a pridružili su im se u ponedeljak u Berlinu aktivisti za zaštitu životne sredine. Ulice su bile pune teških vozila.
Razlozi za pobunu u Italiji
Pobuna traktora, koja zapaljuje pola Evrope, stigla je i u Italiju: Demonstracije evropskih poljoprivrednika, podstaknute ekonomskim, ekološkim i zakonodavnim problemima, sve su intenzivnije.Glas farmera je zapravo sve glasniji i zahteva konkretne odgovore institucija.
Razlozi za poljoprivredni protest u Italiji su višestruki i odražavaju zabrinutost koju su izrazili i farmeri u drugim evropskim zemljama. 2023. godina je bila izazovna za poljoprivredni sektor u Evropi, sa ekstremnim vremenskim prilikama, strožom ekološkom politikom i ciljevima Zelenog dogovora Evropske unije. Konkretno, nova pravila EU zahtevaju od farmera da zadrže 4% neobrađenog zemljišta iznad 10 hektara, što je potez koji je izazvao zabrinutost među uzgajivačima pšenice i kukuruza.
Pored toga, u centru protesta je i pitanje cena, a poljoprivrednici osuđuju nedostatak konkretnosti u zakonskim promenama u vezi sa nepoštenim praksama. Predlog da se proizvodni trošak uvede u prodajnu cenu još nije doneo opipljive rezultate, a poljoprivrednici vide smanjenje profita i povećanje troškova hipoteke i goriva. Situacija se dodatno komplikuje uvođenjem novih prehrambenih trendova.
Na primer, sintetičko meso i namirnice na bazi ćelija predstavljaju direktan izazov za tradicionalnu industriju mesa: prema farmerima, ugroženi su ne samo profiti, već i ekonomska održivost čitavih ruralnih zajednica. Pored toga, obrok od insekata, alternativni izvor proteina, uključen je među pitanja koja su pokrenuli oni koji protestuju. Njegovo uvođenje na tržište izazvalo je zabrinutost zbog uticaja na cene tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda, pri čemu se poljoprivredna industrija plaši konkurencije i moguće degradacije vrednosti svojih proizvoda.Kao odgovor na ove vesti, Italija, Francuska, Austrija i 9 drugih zemalja pozvale su na 12-mesečni moratorijum na neke od ovih proizvoda, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među poljoprivrednicima. To je poziv koji ukazuje na rastuću svest o rizicima povezanim sa ovim novim prehrambenim tehnologijama, ali farmeri kažu da je potreban jači pristup za zaštitu sektora. S.C.Izvori AP, Mondo fr, lentepubblica.it