Zadružna revizija se razvijala paralelno sa zadrugarstvom, pružajući mu doprinos kroz očuvanje izvornih principa zadružne samostalnosti i autonomije u kontroli zadružnog poslovanja. Radi zaštite javnog interesa, Ministarstvo privrede utvrđuje standarde rada revizijskih saveza i ovlašćenih revizora u sprovođenju kontrole nad zadrugama i dodeljuje im dozvole za rad.Zadružna revizija vrši naknadnu kontrolu nad poslovanjem zadruge, koja se redovno obavlja svake druge godine, na zahtev zadruge kao obveznika.
Prema Zakonu o zadrugama, zadružna revizija predstavlja kontrolu usklađenosti poslovanja, upravljanja i organizovanja zadruge sa odredbama Zakona o zadrugama, zadružnim principima i zadružnim vrednostima. Prema funkcijama koje obavlja, pored kontrolne, revizija ima i preventivnu i instruktivnu funkciju u cilju zaštite interesa zadruga, zadrugara i unapređenja zadrugarstva.
Osim redovne revizije, u slučajevima kada postoji opravdana sumnja u zakonitost rada, kršenje zadružnih principa i vrednosti, zadruga je dužna da se podvrgne vanrednoj zadružnoj reviziji. Vanredna revizija se pokreće na zahtev bilo kog organa zadruge, najmanje 50 zadrugara, odnosno najmanje 30% zadrugara, ako zadružnim pravilima nije određen veći broj zadrugara, zadružnog saveza čiji je član, nadležnih ministarstava i poverilaca zadruge.Tokom obavljanja revizije, zadruga je u obavezi da obezbedi zapisnike sa sednica, odluke, finansijske izveštaje i druge prateće materijale koji dokumentuju odlučivanje i rad zadruge u periodu od poslednje revizije. Revizija kontroliše statusne izmene, poslovanje zadruge sa zadrugarima i trećim licima; imovinsko-pravne odnose i odnos zadruge i zaposlenih. Zadruga je dužna da omogući revizoru učešće u radu sednice skupštine i drugih organa zadruge, davanjem odgovora i mišljenja o svim pitanjima koja su predmet zadružne revizije.
Pored podataka o zadruzi, revizoru i vrsti revizije, izveštaj revizora sadrži i uočene nepravilnosti u radu zadruge, nepravilnosti koje su otklonjene tokom zadružne revizije, nepravilnosti koje treba otkloniti i rokove, mere, uputstva i instrukcije revizora. Iz samog sadržaja revizorskog izveštaja može se zaključiti da revizija osim kontrolne, obavlja i izuzetno važnu preventivnu i edukativnu funkciju u cilju zaštite interesa zadruga i zadrugara. Tokom vršenja revizije, revizor savetuje zadrugare i zadrugu kako da u određenom roku usklade uočene nepravilnosti i urede poslovanje radi postizanja boljih poslovnih rezultata. Samo u krajnjoj instanci, u slučaju kršenja Zakona o zadrugama, zadružnih principa i vrednosti, zadružni revizor, revizorski savez i Ministarstvo privrede, pokreću procese i postupaju u skladu sa kaznenim odredbama Zakona o zadrugama.