Domaća industrija plastike je, prema rečima više savetnice u Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS) Mirjane Balog Kormanjoš, izuzetno značajna, i godišnje se preradi godišnje preko 850.000 tona plastike u različite plastične proizvode, a od toga 45 procenata ide u ambalažu.Pored različitih vrsta ambalaže od papira, kartona, drveta, stakla, metala i drugih materijala, više od 60 odsto proizvoda u Srbiji pakuje se u plastičnu ambalažu.
„Dakle, 380.000 tona plastike se preradi u ambalažu, ali ona ima kratak vek upotrebe i brzo postane otpad i često, ne svojom krivicom, završi i u prirodi, zbog čega je predmet raznih direktiva i uredbi za smanjenje upotrebe ili čak zabranu određene vrste ambalaže. Zato je danas veliki izazov napraviti ambalažu koja će da bude u većoj meri reciklabilna, a da ipak zadrži svojstva proizvoda koji je u nju upakovan, da bude modernog dizajna i zadovolji potrebe kupca“, istakla je Balog Kormanjoš na konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“.
Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović naglasio je da su ambalaža i ekodizajn možda i najbolji odgovor na rešenja koja nas čekaju za budućnost. Iz tog razloga je ova konferencija, kako je istakao, posebna sinergija kompanija, instituta, univerziteta i istraživačkih centara.
„Uveren sam da je kao takva kredibilna da može da da odgovore na ono što je ključna stvar, a to je kreiranje javne politike. Mi se nekako u tom procesu i dalje borimo, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu je donet 2010. godine, a nikako da se redizajnira kako bi postao inkluzivan i investiciono potentan da može da pokrene ceo proces i primene selekcije otpada“, ocenio je Mitrović.
Konferenciji su prisustvovali i gosti iz Austrije, Slovenije, Rumunije, Češke i Hrvatske. Direktorka poslovnog razvoja kompanije Futamura Amaja Kovan (Amaia Cowan) uključila se uživo iz Londona i predstavila globalnog lidera u izgradnji fleksibilnih biorazgradivih kompostibilnih materijala.
„Proizvodimo razne proizvode, između ostalog i plastične folije. Moj sektor radi na izradi celuloznih folija NatureFlex, u čemu smo lideri. Ako ne preduzmemo nikakve mere, utrostručićemo plastični otpad u okeanima do 2040. godine. Postoji osam preporuka za promene, sistemske intervencije, koje su usmerene ka smanjenju plastičnog zagađenja i projektovane da funkcionišu iz četiri oblasti, da se smanji, zameni, poboljša ili reciklira plastični otpad„, navela je Kovan.
Ona je istakla da kompostibilni materijali treba da se koriste prvenstveno tamo gde plastika ne može da se reciklira, kao što je reč sa jednokratnim escajgom, kesicama za čaj i kafu, pakovanjem i etiketama voća i povrća, i tome slično. Kompostibilni materijali su, kako je ona ocenila, sastavni deo odgovora na globalni problem sa plastikom, a bolji su od konvencionalnih plastičnih materija i imaju kraći vek trajanja.
Volfgang Cimer (Wolfgang Zimmerer), predstavnik Futamura, istakao je da je folija NatureFlex skupa, da košta između osam i deset evra po kilogramu, ali da ima primenu u više proizvoda i u Srbiji, i to ne samo zbog održivosti.
„Velika je proizvodnja u Senti, a koristi se naš proizvod za pakovanje ne samo jer se može kompostirati, nego i brojni uzorci pokazuju da naš materijal pomaže kvascu da se aktivira, da kvasac sve vreme ‘radi’. NatureFlex je pogodan i za pakovanje dimljene šunke i sira, recimo, jer ne dozvoljava da izađe vlaga. Ukoliko proizvod gubi tečnost, gubi i na težini, što može da bude značajno, tako da folija na kraju predstavlja uštedu, iako je skuplja od plastične folije“, obrazložio je Cimer.
On je dodao da jedino tečnosti ne mogu da se pakuju u ovoj foliji, već samo suvi proizvodi.
Na temu „Održiva ambalaža kao pokretač poslovnog uspeha“ govorio je rukovodilac razvoja firme Smurfit Kappa Avala Ada Nikola Marinković, koja je deo Smurfit grupe iz Irske, čije je sedište trenutno u Amsterdamu, i koja je najveći proizvođač u Evropi ambalaža talasastog kartona i papira na bazi čiste celuloze (craft liner), kao i najveći proizvođač backing box proizvoda sa prometom od oko 10 milijardi evra godišnje.
„Recikliramo oko 7,4 miliona tona papira godišnje, a proizvedemo 8,3 miliona tona, i oko 12,5 milijardi kvadratnih metara ambalaže. Poslednjih godina pojavila se težnja i pokret ka kreiranju boljih pakovanja (Better planet packaging), održivih pakovanja, što je navelo i Smurfit Kappa kompaniju da se razvija“, istakao je Marinković.
Sve traženiji su, kako je naveo, papiri sa barijerom, odnosno oni koji imaju svojstva koja će odbijati vlagu, spoljni uticaj. Tako su došli do materijala koji im omogućavaju da sačuvaju proizvod u pakovanju koje se kasnije kao otpad u prirodi može lako razgraditi.
„Pristupili smo zatim pravljenju pakovanja Smart design, koja će da zamene plastiku po funkcionalnosti. Zatim imamo papirne korpice i gajbice koje idu u sve zemlje Evropske unije, za pakovanje voća i povrća. Imamo takođe i održivi bafering (sustainable buffering), odnosno zaštite da ne dođe do mehaničkih udara po proizvodima kao što su televizori i slično. Umesto stiropora, tu koristimo papirno saće i talasasti karton, što je potpuno efikasno, i što koriste Philips i druge kompanije“, otkrio je Marinković.
Advertising menadžerka kompanije Cartoflex Jovana Grozdanović predstavila je Safety pack, pakovanja od papirnog saća, koje se prvenstveno koriste u popuni nameštaja, ali su našla svoju primenu i u pakovanju drugih proizvoda.
„Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“ druga je godišnja konferencija koju Ambipak magazin organizuje uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije (PKS), odnosno Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju.