Dimitrovgrad, 14. januar 2020
Uprava za veterinu proglasila je epidemiju svinjske kuge kod divljih svinja, na teritoriji dva lovišta u Gornjem Ponišavlju, odnosno na teritoriji Pirotskog okruga.
Reč je o teritoriji LU “Vidlič” u Dimitrovgradu i delimično o teritoriji LU “Ponišavlje” u Pirotu. Prvi naznaka da je bolest afričke svinjske kuga pristigla iz susedne Bugarske desila se oko Nove godine , kada je u ataru dimitrovgradskog sela Petrlaš pronađeno šest uginulih divljih svinja.
Kako su nam kazali u LU “Ponišavlje” u Pirotu, lovci su odmah dobili uputstva o ponašanju u ovakvim prilikama, precizno je locirano zaraženo područje, a uskoro će biti organizovan i grupni lov na inače prenamnoženu polulaciju ove vrste divljači, kako se zaraza ne bi širila.
Zaraženo je područje duž auto puta od Pirota ka granici sa Bugarskom, kao i područje od Gornjeg i Donjeg Krivodola ka Pirotu. Afrička svinjska kuga već dve godine hara po farmama u Bugarskoj, pa su i kod nas pojačane sanitarne i veterinarske kontrole u poslednje vreme, što je pre nekoliko dana potvrdila i načelnica Piurotskog okruga Dragana Tončić.
Pomenuta bolest se ne prenosi na ljude i druge životinje, ali je poseban oprez potreban i kod vlasnika domaćih svinja, koji moraju da brinu u načinu držanja svinja, higijeni svinjaca i postavljanju takozvanih dezinfekcionih barijera. Simptomi oboljevanja svinja su povišena temperatura, krvavi prolivi, krvarenje po ušima, njušci, repu i ostalim delovima. Ukoliko se pomenuti simptomi primete potrebno je odmah pozvati veterinare.
Podsećamo, do ovih, najnovijih slučajeva, ta bolest, protiv koje ne postoji vakcina, do sada je bila registrovana na 18 individualnih gazdinstava, na nekoliko različitih lokacija u zemlji. Ova žarišta su sanirana, a bolest je kod domaćih životinja nedavno odjavljena u Evropskoj komisiji.
Zaraza virusom afričke kuge poslednjih mesec dana bukti u okruženju. Reč je o specifičnoj bolesti, koja nije eksplozivna kao klasična kuga svinja. Period inkubacije je 40 dana, pa se praktično nikada ne zna na kojem delu teritorije će se pojaviti.
Samo prošlog meseca u svetu, uključujući i Evropu, prijavljeno je na desetine hiljada novih žarišta. Istočna Evropa je posebno pogođena ovim virusom protiv kojeg ne postoji lek, osim eutanazije svakog grla koje je zaraženo, bilo u kontaktu sa zaraženim svinjama ili ukoliko postoji druga sumnja na prisustvo virusa. Situacija je izuzetno teška u Rumuniji, gde je samo u decembru 2019. uginulo ili ubijeno gotovo 6.000 divljih i domaćih svinja. U Bugarskoj su takođe zabeleženi novi slučajevi bolesti, zabrinjavajuće je u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Ukrajini, Moldaviji… Nova žarišta prijavljena su i u Rusiji. Cela pogranična zona uz severnu i istočnu granicu Srbije postala je ugroženo područje.
Početkom januara Bugarska veterinarska služba saopštila je da će 24.000 svinja biti ubijeno nakon pojave žarišta na velikoj farmi na severu zemlje. U Poljskoj je u decembru zabeleženo 55 slučajeva kod divljih svinja u blizini granice s Nemačkom.
Ta bolest je već desetkovala svinjski fond u Kini, koja je najveći svetski proizvođač svinjskog mesa, a sada preti i Nemačkoj. Rojters je nedavno objavio da je AKS otkrivena u Poljskoj, u jednom selu udaljenom manje od 30 kilometara od Nemačke, koja je najveći izvoznik svinjetine u Evropskoj uniji. U strahu od zabrane izvoza u azijske zemlje vlasti u nemačkim saveznim državama podigle su ograde u nastojanju da spreče kretanje divljih svinja po njihovoj teritoriji i širenje bolesti. Inače, države su dužne da potvrdu zaraznih bolesti životinja prijave OIE i da dostavljaju redovne izveštaje o praćenju bolesti.