Poljoprivredne subvencije EU i dalje se zloupotrebljavaju širom centralne i istočne Evrope (CEE), uprkos brojnim pokušajima Evropske komisije da to spreči, pokazao je jedan izveštaj.
Izveštaj rađen za grupu Zeleni/EFA u Evropskom parlamentu obuhvatio je pet članica EU iz centralne i istočne Evrope – Bugarsku, Češku, Mađarsku, Slovačku i Rumuniju, i pokazao je da je pitanje trošenja poljopivrednih fondova EU u svim tim zemaljama „veoma problematično“.
Poslednjih godina nekoliko izveštaja je upozorilo na zloupotrebu poljoprivrednih subvencija EU u zemljama centralne i istočne Evrope ukazujući na sukob interesa, nepotizam, korupciju i prevare.
U novom izveštaju se ističe da zloupotreba poljoprivrednih fondova ne samo da koči napore EU da ispuni brojne važne ciljeve, poput onih u zaštiti biodiverziteta i borbi protiv klimatskih promena, već i potkopava poverenje u EU i njenu borbu za vladavinu prava.
Komisija u prvom trenutku nije želela da komentariše izveštaj, kao ni ministarstva za poljoprivredu iz tih pet zemalja, osim češkog.
„Smatramo da je sistem subvencija u Češkoj Republici trasparentan. Nećemo davati više komentara“, rekao je predstavnik češkog ministarsta poljoprivrede.
Nešto kasnije oglasilo se i mađarsko ministarstvo.
Pitanjem zloupotrebe novca EU baviće se i Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO).
Evropski parlament je pak predložio da se definišu aktivni ili „pravi“ poljoprivrednici koji mogu da dobiju sredstva ali razgovori o tome još traju.
„Potrošili smo godine razgovarajući o definiciji ‘pravog’ poljoprivrednika a još uvek se mnogi ‘poljoprivrednici iz fotelje’ provlače kroz rupe (u sistemu)“, rekao je u nedavnom intervjuu za EURACTIV irski evroposlanik Kris Makmanus (Chris MacManus).
Političke veze
Izveštaj je ukazao na „sistemsku prednost“ velikih farmi čiji menadžeri generalno imaju „bliske veze sa vladajućim partijama“ u svojim zemljama.
„Ovaj izveštaj je jasno pokazao da postoji snažna veze između političara i najvećih korisnika subvencija u pet analiziranih zemalja“, navodi se i dodaje da se čini da je bez bliskih veza sa političarima u nekim slučajevima pristup zemljištu „gotovo nemoguć“.
Takođe se u izveštaju ukazuje da su poljoprivredni fondovi EU postali „atraktivna poslovna prilika za prevarante različitih vrsta koje poljoprivreda malo interesuje“.
Podseća se i da je nedavna revizija Evropske komisije potvrdila da je češki premijer Andrej Babiš prekršio nacionalne i EU propise o sukobu interesa jer je utvrđeno da je nastavio da kontroliše poljoprivrednu kompaniju Agrofert.
Privilegovane velike farme
U izveštaju se zaključuje da postoji „jasna nejednakost“ između alokacija za velike i za male farmere i da mnoge zemlje ne koriste u punoj meri postojeće instrumente iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) da podrže male farmere.
Dokazi iz izveštaja ukazuju i na slučajeve kada se velike farme tretiraju na povlašćen način.
Kako je izvestio slovački Euraktiv, Slovačka je nedavno objavila planove za uvođenje redistribucije plaćanja kako bi deo poljoprivrednih subvencija EU preusmerila sa velikih na mala gazdinstva. Međutim, to je naišlo na osudu Slovačke poljoprivredne komore (SPPK), najvećeg poljoprivrednog udruženja u zemlji, i takođe podstaklo proteste u zemlji.
Komentarišući izveštaj, evroposlanica Zelenih Viola fon Kramon, članica Odbora za budžetsku kontrolu u EP, rekla je da dokazi pokazuju da poljoprivredni fondovi EU „podstiču prevare, korupciju i uspon bogatih poslovnih ljudi“.
„Uprkos brojnim istragama, skandalima i protestima, Komisija izgleda ‘žmuri’ na osionu zloupotrebu EU fondova“, rekla je nemačka evroposlanica.
„CAP ne deluje, pruža pogrešne podsticaje za to kako se zemljište koristi, što šteti životnoj sredini i lokalnim zajednicama“, upozorila je Fon Kramon.
Cunami laži
Mađarsko ministarstvo poljoprivrede obrušilo se na grupu Zeleni/EFA. U ministarstvu su ocenili da izveštaj predstavlja „cunami laži“ i osudili ga zbog „potpunog zanemarivanja činjenica“.
Takođe su optužili Zelene da „pucaju u evropski poljoprivredni model u celini“.
„Svako ko napada mađarski režim poljoprivrednih grantova zapravo napada temelje evropskog sistema poljoprivrednih subvencija koji trenutno favorizujue poljoprivrednike“, navodi se u saopštenju mađarskog ministarstva u ističe da izveštaj „jasno cilja na poljoprivredu i poljoprivrednike“.
U saopštenju se tvrdi da se EU grantovi u Mađarskoj daju u skladu sa brojem hektara poljoprivrednog zemljišta ili veličinom stada, kao i u skladu sa poštovanjem niza propisa od strane poljoprivrednika. Ističe se i da „nema mesta za pojedinačne kriterijume, subjektivno sviđanje ili nesviđanje, niti za promišljanja po nekom drugom osnovu“.
Kako se dodaje, Mađarska je usvojila jedan od „najstrožih režima“ za dodelu poljoprivrednih subvencija. Navodi se i da Evropska komisija i Evropski revizorski sud redovno rade kontrole.
Odgovarajući na kritike Budimpešte, Fon Kramon je za EURACTIV rekla da vladino saopštenje „ne protivreči nijednoj rečenici iz studije“.
„Najveći deo CAP fondova ide u ruke malog broja ljudi i to mađarsko minitarstvo nije opovrglo“, rekla je evroposlanica. Izvor: Euractiv/Beta