BRAČNI par, Milica (37) i Marko Jovanović (36), odlučili su da se oprobaju u uzgajanju slatkog krompira – batata, što je u Srbiji prava retkost.Iako ne znaju mnogo o poljoprivredi, veruju da je to način da sinu na porodičnoj zemlji u Jagodini ostave posao u nasledstvo. Planiraju da iduće godine ovo povrće posade na tri hektara, a krajem maja, počinju sa podizanjem probnog zasada sa 7.000 sadnica. Ako sve krene i po najgorem scenariju, očekuju zaradu od 5.000 evra posle berbe u oktobru.
Milica je Kladovljanka, a nakon srednje škole i ekonomskih studija u Americi i Grčkoj, nije imala nikakvu dilemu da želi da se vrati u otadžbinu. Osim što je čvrsto zacrtala da se uda za Srbina, po mogućstvu Šumadinca, smetala joj je usamljenost u milionskom Njujorku. I u grupi je malobrojnih mladih koji žele da žive u selu.- U Beogradu gde već deceniju radim, upoznala sam Šumadinca iz Jagodine, pa mi se želja ostvarila – priča kroz smeh Milica.
Marko je menadžer prodaje, a ja revizor, ali smo čvrsto odlučili da započnemo posao na njegovoj očevini u okolini Jagodine. Korona je promenila mnogo toga, postalo je jasno da nije presudno sedeti u preduzeću već da se može biti zaposlen i sa svog imanja u selu.
Tokom boravka u Americi sam često jela batat, čuveni slatki krompir, boje bundeve i odlučili smo da probamo da ga sadimo ovde. A što je najvažnije, plasman nije problem.Da bi zemlju pripremili za sadnju, kupili 700 sadnica, traktor, kao i pšenicu koju su posadili na ostatku njive i platili radnike, uložili su oko 9.000 evra. Povezali su se sa nekoliko prijatelja i kumovima koji imaju imanja od Kladova, preko Jagodine do Valjeva i osnovali zadrugu pri Savezu Šumadija, Pomoravlje, Jagodina, planiraju da konkurišu za bespovratnu pomoć da bi kupili veći i jači traktor.
Ilustracija: Batat je krompir sa ukusom bundeve/Foto: Pixabay
Roditelji mog supruga su se ranije bavili poljoprivredom, pa osim zemlje imamo i hladnjače, koje ćemo samo da renoviramo. To nam je važno, jer po pravilu batat najbolju cenu dostigne kada malo odstoji, oko Nove godine, a ne ako odmah ode u prodaju posle berbe – priča Milica. – Po hektaru se dobija od 21 do 24 tone batata. Jedna sadnica donosi od jednog do tri kilograma.
Da bi se raspitali šta im je sve neophodno za ovaj posao, Jovanovići su zvali Poljoprivredni fakultet, ali im je mnogo više pomogla firma iz Hrvatske koja već godinama uspešno gaji ovo povrće.
Kod nas ima tek nekoliko uzgajivača, a uglavnom rade za izvoz. Mi planiramo da ga plasiramo za naše tržište i već imamo načelno dogovoren plasman. Ako sve sa probnom parcelom krene kako treba, od sledeće godine sadimo četiri puta više, a kasnije planiramo i da širimo posao.
Ilustracija: Batat nije zahtevan za uzgoj/Foto: Pixabay
Nije zahtevan
TAMO odakle potiče, u tropskim krajevima, batat je višegodišnja biljka, ali zbog naših zima, ovde mora da se sadi svake godine. Potrebna mu je vlaga samo deset dana posle sadnje, pa ni navodnjavanje nije neophodno, već samo folija koja se postavlja posle kiše da zadrži vlagu. Sadi se krajem maja, a bere krajem septembra. Izvor: https://www.novosti.rs