Na području Srbije, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, vinova loza se nalazi u fazi od tri lista razvijena do faze cvast jasno vidljiva (BBCH 13-53).
Vizuelnim pregledima vinograda na lastarima zaraženim gljivom prouzrokovačem crne pegavosti vinove loze registruje se prisustvo piknida iz kojih će u uslovima vlaženja doći do oslobađanja piknospora.
U zasadima gde su registrovani simptomi ovog patogena, preporučuje se tretman pre najavljenih padavina, nekim od sledećih fungicida:
Mankogal 80, Dithane 45 M, Mankogal 80, Mankogal ekstra (mankozeb) u koncentraciji od 0,2 do 0,25%.
Uslovi u predhodnom periodu bili su povoljni za razvoj prouzrokovača pepelnice vinove loze ). U zasadiima vinove loze koji se nalaze u fazi razvoja cvasti, naročito kod osetljivog sortimenta na pepelnicu poput sorti Frankovka, Župljanka, Šasla, Muskat Otonel, Šardone i dr., preporučuje se primena fungicida Karathane gold 350 EC (meptildinokap) u dozi od 0,4 do 0,5 l/ha.
U vinogradima je u toku let leptira i početak polaganja jaja prve generacije pepeljastog grožđanog moljca. Najveće brojnosti ove štetočine se registruju u Fruškogorskom, Vršačkom, Potiskom, Župskom i Smederevskom vinogorju. U cilju zaštite vinove loze od ove štetočine, preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida: Cipkord 20 EC, Ciprazor 20 EC, Crna mamba (cipermetrin) u koncentraciji od 0,015% do 0,03%.
Česte kiše i povećana vlažnost za vreme cvetanja otežavaju oplodnju, a pospešuju i ubrzavaju osipanje cvetova i pojavu rehuljavosti grozdova. U takvim uslovima i prinosi se znatno smanjuju. PIS