Niske temperature i sneg u prethodnom periodu nisu doveli do izmrzavanja malina ali je u Srbiji trenutno prisutno veliko šarenilo u zasadima, rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Primetno je, kaže, da u velikom broju zasada ne dolazi do buđenja pupoljaka, listanja i rasta biljaka. Smatra da je ovaj problem kompleksniji, a da su niske temperature samo pogoršale stanje u našim malinjacima. Leposavić naglašava da najveći uticaj na to imaju dugogodišnje pogrešne agrotehničke mere koje proizvođači primenjuju ali i veliko prisustvo bolesti i štetočina u zasadima.
Kao problem navodi i često prekomernu upotrebu mineralnih hraniva i neadekvatnu zaštitu malinjaka posle berbe. Prema njegovim rečima, pravilna priprema izdanka za zimu izuzetno je važna u proizvodnji tog voća, ali domaći proizvođači tome ne posvećuju dovoljno pažnje. Zbog toga su oni osetljiviji tokom zime i ranog proleća.
– To je najviše izraženo u ovoj vegetaciji kada smo imali topao februar i hladan mart i april, jer ovakve vremenske prilike pogoduju razvoju bakterija – objašnjava naš sagovornik.
Kakva je situacija na svetskom tržištu, sa čime se suočavaju proizvođači maline u drugim državama i na kakvu sezonu bismo mogli da računamo?Leposavić kaže da se pad proizvodnje i nedostatak malina na svetskom tržištu i dalje nastavlja. Poljska, naš najveći konkurent, imala je period veoma lošeg vremena i prema oceni njihovih stručnjaka u toj državi se ne očekuje stabilizacija proizvodnje. Čileanci, koji su u aprilu završili sezonu, suočavaju se s velikim oštećenjima plodova zbog prisustva azijske mušice, zbog čega su proizvođači i izvoznici imali probleme i značajan broj pritužbi stranih kupaca.
– Taj insekt pričinjava štetu na većini voćnih vrsta. Dosadašnje mere u borbi sa njim u Čileu očigledno nisu dale dobre rezultate. To je zadatak i za nauku i struku u našoj zemlji. Prisustvo ove štetočine potvrđeno je i u Srbiji i ako ovome ne posvetimo potrebnu pažnju možemo imati problema u proizvodnji i plasmanu, ne samo maline nego i kupine i drugog voća – naglašava Leposavić.
O problemima u malinarstvu on je nedavno govorio i u Istočnom Sarajevu na poziv Ministarstva poljoprivrede Republike Srpske.
– Proizvođačima u Republici Srpskoj kao i u Srbiji potrebna je redovna savetodavna podrška. Samo na taj način možemo da povećamo prinose i kvalitet. Svima je već jasno da ni najbolja cena ne može da nadoknadi gubitke uzrokovane niskim prinosima – navodi naš sagovornik i dodaje da je u Republici Srpskoj nedavno uspostavljen novi model finansiranja savetodavnih službi u sektoru malinarstva. Tako deset najvećih otkupljivača podmiruju 50 odsto troškova angažovanja agronoma. Preostali iznos sufinansiraju Ministarstvo poljoprivrede i deset lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalazi najveći broj malinjaka.
Izbegavati bakarne preparate
Dr Aleksandar Leposavić upozorio je proizvođače da ne pokušavaju da stanje u malinjacima poprave upotrebom bakarnih preparata. Prema njegovim rečima, to može da ima samo negativne efekte jer je vegetacija kod maline prilično zakasnela. Preporuka je da koriste, na primer, preparate sa ekstraktima čajnog drveta koji znatno neutrališu štetno dejstvo bakterijskih infekcija. Izvor:http://www.politika.rs