I povrtari su osetili posledice skorašnjeg mraza. Negativni uticaj hladnog prolećnog talasa najviše se, prema rečima proizvođača, odrazio na vegetaciju biljaka koja je, usled ovih vremenskih prilika, usporena.
Povrtar iz Futoga nadomak Novog Sada Stefan Vidović kaže da je mraz usporio razvoj povrća koje je posejao na 30 hektara, a u toku cele godine dostigne i 65 hektara površine pod povrtarskim kulturama. Boji se da će sve stići kasnije što će uticati i na cenu proizvoda.
“Usporen je razvoj šargarepe, crnog luka i mladog krompira. Krompir koji sam imao pod agrilom već je iznikao pre tih mrazeva, te je od njih požuteo. Međutim, oporaviće se, ne brinem oko toga, ali se od očekivanog prinosa mogu oprostiti”, navodi Vidović.
Mraz će uticati i na zaradu
Na rod šargarepe, ‘pak, mraz neće uticati, ali na razvoj i vegetaciju hoće, kao i na njen dolazak na tržište.
“Kasniće završetak vegetacije, samim tim kasniće i proizvodi za prodaju što će dovesti do smanjenja cene jer će se prodavati po nižoj kada ja budem imao za plasman.”
Luk se trenutno nalazi pod korom, očekuje da nicanje počne u narednim danima, a kada je u pitanju ta biljka, Vidović smatra da jedino može doći do promene cene i to kod prezimljavajućeg luka.
Prezimljavajući se seje u oktobru, vadi se za mesec, dva i vremenske prilike se na tu proizvodnju mogu odraziti u vidu promene cene ali u povoljnom smislu tako da ona bude malo viša. Onaj jesenji neće ništa ni osetiti jer smo ga posejali pre mesec dana i stiže tek u septembru. Tu neće biti nekih velikih posledica.
Zagrtanje će “spasiti krompir”
A nada se i da će za više novaca moći da proda i mladi krompir.
“Očekujem da se duži period zadrži viša cena u mladom krompiru, onom prvom koji se bude pakovao, jer će svima kasniti rod i biće manji prinos što će podići vrednost robe.”
Dodaje i da trenutni vremenski uslovi mogu da izazovu i veću zastupljenost bolesti u kasnijoj vegetaciji, te da pravovremeno treba pristupiti zaštiti.
“Na primer, mrazevi mogu skroz da ubiju krompir, ali smo mi primenili agrotehničku meru zagrtanja, naneli smo još jedan deblji sloj zemlje od gore da onaj koji je počeo da niče bude zaštićen i manje izložen minusima”, objašnjava Vidović.
Pre dodavanja tog sloja zemlje, on je prihranio biljke kalijumom, a šargarepu i luk, dodaje, isprskao je protiv trave.
U hladnoj zemlji nema uslova za razvoj biljaka
Proizvođač povrća, takođe iz Futoga, Miroljub Janković o prihrani će razmišljati kada biljke izniknu i krenu u intenzivni porast, te će, ako bude potrebe, intervenisati. Za sada je primenio samo bazno đubrivo NPK, a herbicide, kako kaže, ne voli ni u ratarskim, a još manje u povrtarskim kulturama.
“To je jedino što smo primenili. Mislim da ovo ne može da se odrazi na prinos, kvalitet i cenu već da će samo određene kulture kasniti, posebno kod proizvođača koji su se bazirali na proizvodnju biljaka koje treba ranije da izađu, to će se pomeriti za 10-15 dana”, smatra Janković.
“Odloženo” nicanje biljaka
Kupus, krompir, grašak, šargarepa, peršun, crni i beli luk, kao i paprika, u njegovoj bašti nalaze se u dobrom stanju. Mraz nije napravio veću štetu na njegovoj parceli, jedino primećuje oštećenost krompira i usporenost vegetacije.
“U ovo vreme inače bude na 10-15 cm, sada je na četiri, pet. Hladna je zemlja, temperatura zemljišta je ispod 10 stepeni i tu nema uslova za napredak biljaka. Krompir koji je bio pokriven agrilom je pretrpeo malo štete, oni koji nisu napravili vazdušni sloj iznad biljke tamo gde je agril dodiruje imali su izmrzavanje”, objašnjava on i dodaje da su jedino još vrhovi crnog luka požuteli, ali sporadično.
Ukazuje da su temperature od nule do dva stepena u plusu veoma opasne za toploljubive kulture povrća, posebno paprike, tikvice, lubenice, te da se obavezno moraju uzgajati u zaštićenom prostoru koji se treba grejati tako da biljke mogu nesmetano da se razvijaju. / Agroklub