Rusija je prošle godine izvezla 79 miliona tona prehrambenih proizvoda u vrednosti od 30,7 milijardi dolara, navodi se u najnovijem izveštaju centra AgroEkport pod državnim ministarstvom poljoprivrede.
Prema agenciji, ruski izvoz hrane zabeležio je rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, oborivši rekord postignut 2018. godine, kada je zemlja izvezla 78,5 miliona tona proizvoda u vrednosti od 25,8 milijardi dolara.
Zemlja je takođe izvezla više žitarica, mesa, ribe, povrća, mlečnih proizvoda i drugih proizvoda nego što je uvezla, postajući prvi prodavac poljoprivrednih proizvoda prvi put od raspada Sovjetskog Saveza.
Žitarice tradicionalno čine više od polovine ruskog poljoprivrednog izvoza u smislu težine, čineći oko 33 odsto prodaje hrane u inostranstvu. Zemlja je 2020. zabeležila drugu najjaču žetvu žitarica u istoriji. Turska je postala glavni potrošač ruskih žitarica, otkupivši devet miliona tona za 1,9 milijardi dolara.
Najveći rast zabeležen je u izvozu mesa, koji je tokom godine navodno porastao za 49 procenata na ukupnu vrednost od skoro 900 miliona dolara, vođen snažnom i rastućom potražnjom Kine.
Peking je i dalje najveći uvoznik ruskih prehrambenih proizvoda, čineći 13 odsto ukupne prodaje.
Turska je postala drugi najveći kupac sa 10%, dok je udeo uvoza Kazahstana bio 7%. Ukupno je Rusija izvozila prehrambene proizvode u 150 zemalja sveta.
Ruski poljoprivredni sektor cveta od 2014. godine, kada je ta zemlja zabranila uvoz hrane iz Evropske unije kao odgovor na sankcije zbog ponovnog ujedinjenja Krima i morala je da razvije domaće alternative evropskim mlečnim proizvodima, voću, povrću, sirevima i mesu.
Prema strategiji koju je predložila vlada zemlje, poljoprivredni uvoz bi trebalo da se poveća za još 50 odsto u naredne tri godine.
Rusko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će izvoz hrane iznositi najmanje 26 milijardi dolara 2021. godine.
Međutim, nedavne mere ruske vlade mogu održati dramatičan rast. Kremlj je nedavno uveo ograničenja izvoza i povećanje poreza na izvoz žitarica, pokušavajući da višak zaliha održi kod kuće kako bi sprečio rast domaćih cena hrane. Izvor Kurir.rs