Biznis.rs 26.1.21. Gordana Bulatović Foto: Tanjug
Domaćinstva u Srbiji će od naredne nedelje plaćati višu cenu električne energije i to 7,84 dinara po kilovat satu, umesto dosadašnjih 7,3 dinara.
I pored činjenice da će ovo poskupljenje značajno uticati na budžete građana u Srbiji, posebno onih koji struju koriste za grejanje, podaci Eurostat pokazuju da je naša zemlja na samom dnu evropske lestvice po nivou cena električne energije.
Prethodnih godina su manje od građana u Srbiji električnu energiju plaćala domaćinstva u Severnoj Makedoniji i BiH, a sada je za nama još samo Ukrajina.
Foto: Biznis.rs
Prošlu godinu je, zbog krize ekonomije i zatvaranja gradova, obeležio pad cena električne enegije širom Evrope. Cene kilovata u Nemačkoj gde potrošači tradicionalno, uz Dansku, plaćaju najvišu cenu struje u Evropi, su u 2020. godini smanjene na oko 30 evra po megavat – satu, što je oko sedam evra niže od cene koja je važila u 2019. godini. Tri su razloga za to: niži troškovi goriva u prošloj godini, pad potražnje za električnom energijom kao rezultat pandemije i rekordna količina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Posle Nemačke i Danske, najvišu cenu imaju domaćinstva u Belgiji, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji. Na dnu lestice su Mađarska i Crna Gora (0,10 evra po kWh), Bugarska i BiH (0,097, odnosno 0,087 evra po kWh), Albanija i Severna Makedonija (0,08 odnosno 0,078 evra po kWh). Na red onda dolazi Srbija sa cenom od 0,073 evra po kWh. Nižu cenu, prema dostupnim podacima, plaća Ukrajina ( 0,046 evra po kWh). Navedene cene su za domaćinstva i uključuju poreze, akcize i PDV.
Foto:Pixabay.com
Većina tržišta električne energije za sve potrošače, pa i za domaćinstva je u Evropi liberalizovana, pa tako i građani plaćaju struju u odnosu na trenutnu ponudu i tražnju. U tom smislu, cena električne energije zavisi i od geopolitičke situacije, nacionalnog energetskog miksa (koliko se koriste obnovljivi izvori energije), diverzifikacije uvoza, mrežnih troškova, troškova zaštite životne sredine, vremenskih prilika i nivoa akciza i poreza.
Srbija, u kojoj su već nekoliko godina liberalizovana sva tržišta električne energije, osim onog za domaćinstva i male kupce, još uvek primenjuje tzv. „garantovano snabdevanje“, a cenu energije utvrđuje Agencija za energetiku, na bazi predloga EPS.