Danas se sigurno uveliko planira šta će se sejati na njivama, koja će biti struktura po usevima, koje ćemo sorte i hibride posejati, kakva će biti zaštita i imamo li dovoljno vlage u zemljištu.Nikako ne smemo da zanemarimo pre svakog plana, činjenicu o količini vlage koja nam je bila na raspolaganju tokom cele jeseni, a naročito u decembru i januaru.
Svi znamo, da i uz primenu svih pravovremenih agrotehničkih mera, zimska vlaga čini temelj uspešnosti poljoprivredne proizvodnje. Od količine zimske vlage zavise mnoge agrotehničke mere, a treba napomenuti da je visina prinosa direktno vezana za količinu iste.
Podsetićemo da ove zime i nismo imali sneg, iako ga svuda u okruženju ima. Pšenica sa svojim korenovim sistemom već nailazi na dubine u kojima nema rezerve zimske vlage. Da li je ova količina koju smo imali do sada dovoljna za visoke i stabilne prinose i profit?
Ne treba zaboraviti ni značajnu činjenicu da smo imali puno dana sa vetrom, pre svega košavom, pa se pitanje samo nameće: koliko je uopšte vlage ostalo u našem zemljištu!?
Shodno tome, potrebno je voditi računa o zatvaranju brazde i čuvanju vlage, o odabiru sorte, hibrida, o vremenu setve, o planiranim agrotehničkim merama, o predusevu koji može biti „problem“ i zbog pojave bolesti i korova na novom usevu kao i o ostacima pesticida u zemljištu jer isti mogu biti veliki ograničavajući faktor uspešne proizvodnje.
Potrebno je naglasiti, da izostanak neke od agrotehničkih mera i predviđanja, nikako ne mogu biti nadoknađeni nekom drugom merom i da samo primenom kompleksnih mera možemo postići prave rezultate i visoke prinose. Bilten “Za našu zemlju”, broj 62, februar 2018.