Grejanje na pelet beleži veliki porast trenda u Americi i svuda u svetu, pa tako i u Srbiji. Pelet (pellet) je energetsko gorivo koje se dobija posebnim tehnološkim postupkom mlevenja, sušenja i presovanja raznih bio materijala, a koristi se za grejanje. On predstavlja veoma efikasno gorivo za grejanje, a kao sirovina za njegovu proizvodnju može da posluži drvo iz šumskog otpada, ogrevno drvo, piljevina i ostali otpad iz prerade drveta (drveni pelet), zatim slama od soje, pšenice, kukuruzovina, ljuske od suncokreta (agro pelet).
U savremenim uslovima življenja, kada se akcenat stavlja na očuvanje životne sredine i održivi razvoj, goriva koja se proizvode iz biomase sve više dobijaju na značaju. Pelete su veoma pogodne za korišćenje jer zahtevaju malo skladišnog prostora. Pogodne su za upotrebu i iz razloga što se koriste u kotlovima koji mogu biti potpuno automatizovani, kao i zbog toga što stvaraju vrlo malo pepela. Pelete, kao i biomasa uopšte, postaju sve češći vid grejanja. Biomasa je dugoročno rešenje, dok ostalih goriva ima u sve manjim i ograničenim količinama.
Pelet kuglice su vrlo guste i mogu biti proizvedene s niskim sadržajem vlage (ispod 10%) koji im omogućuje da gore na vrlo visokoj temperaturi i uz povećanu efikasnost. Takođe, njihova redovna geometrija i mala veličina može im omogućiti automatsko hranjenje peći uz mala podešavanja. Ono što je najvažnije jeste da pelet štedi novac jer je najekonomičnije gorivo za ogrev zbog svoje dobre kaloričnosti, a sa druge strane je visoko ekološki energenat jer ispušta najmanje CO2 emisija u vazduh i tako čuva zdravlje ljudi i doprinosi u borbi protiv globalnog zagrejavanja (korišćenje jedne tone peleta, za istu količinu toplote za grejanje, zamenjuje 500 litara lož-ulja, ili 450 kg propana-butana, ili 600 kubnih metara prirodnog gasa, ili 4.800 kilovat-časova električne energije, značajno smanjuje emisiju štetnih gasova poput ugljen dioksida, sumpor dioksida i žive, a po sagorevanju ostavlja tek 0,5 – 1% pepela). Prosečnom domaćinstvu je potrebno 2,67 tona peleta (cena drvenih peleta se kreće od 130 – 180 €, u zavisnosti od kvaliteta).
Agropelet je nova vrsta goriva koje spada u kategoriju biomase toplotne vrednosti na nivou uglja. U poređenju sa sirovom biomasom, agropelet se preferira zbog izrazito manjeg obima (čak 10 puta). Proizveden je iz isključivo prirodnih materijala bez aditiva, gde je vezivo prirodno organsko jedinjenje, lignin, sadržan u ćelijskoj strukturi biljaka. Proizvodnja se zasniva na kompresiji suvih biljaka (slama, seno i slično ) usitnjenih na finu frakciju, u granule prečnika 6, 8 i 12 mm i dužine 20 – 40 mm. Ove granule su veoma koncentrovan ogrevni materijal jedinice težine 1,4 kg/dm3 (teže i gušće od drveta). Imaju izuzetne karakteristike pre svega pri sagorevanju u automatskim kotlovima, jer omogućavaju laku manipulaciju,
automatsko doziranje i dugoročnu efikasnost kotla uz minimalne troškove održavanja.
Mogućnost skladištenja, pakovanja i transporta je čak i za male potrošače izrazito povoljnija u odnosu na drva i ugalj. Pored toga, pelet ima značajno niži procenat otpada čvrstih čestica (5-10 puta u odnosu na ugalj), produkuje manje isparenja i čistiji je.
Agropelet se može koristiti u standardnim kotlovima, kao dodatak uglju. Ipak, najbolja je upotreba u kotlovima sa automatizovanim radom i kontrolom sagorevanja, gde efikasnost sagorevanja dostiže čak 90 %. Kaloričnost je slična kao kod mrkog uglja, cena je veoma blizu cene uglja (prema kvalitetu, tipu pakovanja, transportu i slično).
Marko Bogojević, dipl. inž. agroekonomije