Izvor: Agroklub | Ponedeljak, 07.12.2020
Ilustracija (Foto: katacarix/shutterstock.com )
Sibirska borovnica, haskap ili kamčatka je do pre nekoliko godina bila gotovo nepoznata na našem kontinentu, a sada se sve više ljudi odlučuje za njenu proizvodnju. Tradicionalno se uzgaja u Kini, Rusiji i Japanu, a u poslednje vreme i u evropskim zemljama.
Jedna od njih je i Austrija, a njihovi voćari opredeljuju se za nju jer je otporna na mraz, nije zahtevna, a profitabilna je. Vlasnici plantaže haskapa, Rut i Kristijan Hazelmajer-Goš iz opštine St. Ulrich su za f3 otkrili brojne potencijale ove zanimljive kulture.
Nema straha od mraza
Ova porodica odlučila je da investira u zasad sibirske borovnice, a počeli su sa sadnjom na površini od 2.000 m2. Budući da im je dobro krenulo zasadili su dodatnih 5.000 m2.
– Volimo slatko-kiseli ukus ovih bobica – kažu vlasnici i dodaju da ih je najviše privukla njena otpornost na niske temperature.
– Na primer, jabuke nam nisu prihvatljive zbog mrazeva, a sibirska borovnica može podneti temperature do -8°C tokom cvetanja u martu – pojašnjava Kristijan. Međutim, prema literaturi, ova biljka može podneti i do -45°C.
Na njihovom gazdinstvu berba ovog voća počinje krajem maja, a završava sredinom juna, kada ne sazreva nijedno drugo bobičasto voće, osim jagoda. Stoga ove borovnice nose još jedan zanimljiv naziv – majska jagoda.
Za kilogram 6 EUR više od običnih borovnica
Prednost rane berbe je što ne postoji opasnost od letnjeg grada i tako eliminiše potrebu poljoprivrednika za postavljanjem protivgradne mreže. Ali, treba napomenuti da ih neki koriste kao zaštitu od ptica koje se rado hrane ovim plodovima.
Plodovi su mnogostruko iskoristivi. Neki ih prodaju u svežem stanju, a pojedini prerađuju u džemove, sokove i slično. Pored toga, ovi austrijski uzgajivači tvrde da postoji i interes od strane veletrgovaca.
Dodaju i kako njihove biljke još nisu dostigle pun rod te da očekuju šest do osam tona po hektaru.
– Obične borovnice daju 10 tona po hektaru. Stoga su plodovi haskapa u startu skuplji – kažu voćari.
Jedan kilogram borovnica u toj zemlji košta 9 EUR, a sibirska se prodaje za 15 EUR.
Južne zemlje nemaju uslove za proizvodnju
Ova kultura, kada je reč o kvalitetu zemljišta, nema mnogo zahteva, a i otporna je na štetočine i bolesti. Osim toga, jednostavna obrada zemljišta delimično kompenzuje visoke troškove berbe.
Glavni problem su, s druge strane, visoke temperature.
– To nam je prednost, jer konkurentni uzgajivači voća u južnim zemljama ovu kulturu ne mogu tako lako proizvesti -tvrdi Kristijan.
U Austriji je sve više ljudi zainteresovano za sadnju te vrste borovnice. Ovi su poljoprivrednici u ponudi imali i sadnice koje su brzo rasprodali.
Inače, plod ovog voća sadrži jako visoke količine vitamina A, C i E, kalcijuma, kalijuma, a ima značajno antioksidativno dejstvo. Plodovi su vrlo mekani i ne mogu se dugo čuvati, ali su pogodni za izradu džemova, osvežavajućih pića i za dodavanje u sladolede i jogurte.
Plantažno se uzgaja kao grm, razmak između redova treba biti tri metra, a unutar reda 1,5 metar. Na jedan hektar dolazi 2.000 do 3.000 sadnica, a na okućnicama se može se uzgajati i kao živica.