16. oktobar 2020.
Potrebe pšenice za fosforom su od 40-60 kg/ha aktivne materije. Na slaboobezbeđenim zemljištima predlažemo obilnije đubrenje fosforom kako bi se stvorile zalihe i podigla proizvodna moć tog zemljišta, kaže Stanko Milić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
Koliko ste puta čuli nešto slično ovome iz naslova? Verovatno mnogo. Šampion u medijskim sadržajima, ipak je „optimalan rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra.“ To valjda znaju i svi malobrojni vrapci što su pretekli.
Elem, da vidimo zašto je važno predsetveno uneti fosfor? Odgovor smo potražili kod naučnog saradnika za agroekologiju dr Stanka Milića sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
dr Stanko Milić
Ovaj stručnjak napominje da stalno apeluju na ratare da predsetveno unose fosfor u zemljište na slabo obezbeđenim zemljištima ali i onim koja su optimalno snabdevena ovim elementom.
Pšenica ima najveće potrebe za fosforom nakon nicanja kada se intenzivno razvija korenov sistem. Tada je potrebno da ga što pre razvije do perioda mirovanja. Naravno, pšenici je fosfor potreban i nakon prelaska iz vegetativne u generativnu fazu. Potrebe pšenice za fosforom su od 40-60 kg/ha aktivne materije. Na slaboobezbeđenim zemljištima predlažemo obilnije đubrenje fosforom kako bi se stvorile zalihe i podigla proizvodna moć tog zemljišta, kaže Milić
Đubriva sa sumporom na alkalnim zemljištima
Stanko Milić napominje da bi na alkalnim zemljištima ratari trebalo da unose mineralna đuberiva koja sadrže sumpor jer su ta đubriva fiziološki kisela i u malom delu omogućavaju oslobađanje fosfora koji je fiksiran u zemljištu. Kod zemljišta kisele reakcije đubriva bi trebalo da sadrže kalcijum.
Ovaj stručnjak kaže da fosfora u zemljištu ima manje u odnosu na azot i kalijum i da bi ga zato trebalo redovno unositi. U zemljištu često imamo oblike fosfora koje su nepristupačni ili teško pristupačni biljkama. Pri dodavanju fosfornih mineralnih đubriva u zemljištu ona se često fiksiraju u zemljištu. Zato bi trebalo reći da kod širokoredih useva unošenje u trake daje bolji efekat nego raspored đubriva po celoj površini. U tim trakama fosfor se može teško fiksirati, i duže su na raspoloženju biljkama.
U poslednjih nekoliko godina stručnjaci Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo analizirali su više od 100.000 uzoraka zemljišta u Vojvodini. Analize su pokazale da je fosforom optimalno obezbeđena samo trećina zemljišta. Nizak ili vrlo nizak sadržaj fosfora ima više od 40 % zemljišta. U tim zemljištima bi trebalo unositi više fosfora nego što su potrebe biljaka kako bi se podigla plodnost zemljišta.
Koje biljke dobro koriste fosfor iz zemljišta?
Na ovo interesantno pitanje Milić je dao sledeći odgovor.
Kada govorimo o iskorišćenosti fosfora i njegovih oblika u zemljištu, postoje biljke koje mogu koristiti i neke druge oblike koji nisu direktno pristupačne biljci, i tu bih izdvojio lucerku, detelinu, heljdu i proso. Međutim, kukuruz i pšenica neefikasno koriste određene oblike fosfora u zemljištu. Đorđe Simović