utorak, 11. avgusta 2020.
U Srbiji je u zakup dato više od 5.200 hektara zapuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje treba da se privede nameni, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede Branko Lakić.
„To je fantastičan rezultat, jer na toj površini, gde nije bilo nikakve poljoprivredne proizvodnje, na parcelama koje su bile zakorovljene i koje su ometale proces proizvodnje vlasnicima susednih parcela, sad ćemo u godinama koje dolaze, jer se radi uglavnom o zasadima voća, imati novu vrednost“, kazao je Lakić za RTS.
On je istakao da država posebnim mehanizmom animira poljoprivrednike da zakupe državno zemljište koje prethodne tri godine nije bilo u zakupu i za koje je zapisnikom inspektora na terenu utvrđeno da se ne koristi.
„Posebni uslovi znače da se ovo zemljište oglašava po početnoj ceni od nula dinara i pravo na zakup imaju svi poljoprivrednici, bez obzira na to koliko dugo imaju registrovano gazdinstvo i gde im se nalazi prebivalište“, kazao je Lakić.
Nadoknada od nula dinara traje najduže pet godina do privođenja zemljišta nameni, a razlog je, kako je objasnio, što troškovi privođenja nameni tog zemljišta često prelaze 100.000 ili 200.000 dinara po hektaru.
Nakon isteka tog perioda, precizirao je, za površine od 10 do 50 hektara poljoprivrednik plaća 40 odsto prosečne cene zakupa državnog zemljišta u određenoj lokalnoj samoupravi, za površine veće od 50 hektara 60 odsto cene, dok se zakup ispod 10 hektara plaća 10 odsto prosečne cene zakupa.
Prema njegovim rečima, nakon što privede zemljište nameni, ako je zakupio površinu veću do 10 hektara tog zapuštenog zemljišta, poljoprivrednik mora da podnese zahtev Upravi za zemljište da dobije saglasnost za investiciono ulaganje, odnosno dužan je da dalje investira u intenzivnu proizvodnju, odnosno u višegodišnje zasade voća ili vinove loze ili u sistem za navodnjavanje, staklenike, plastenike ili slično.
Lakić je naveo da u ponudi zapuštenih parcela dominira poljoprivredno zemljište na kome se nalaze zasadi koje su nekada koristila društvena preduzeća i poljoprivredni kombinati koji više nisu u funkciji i koji su stari više decenija.
„Poljoprivrednici su zainteresovani da uzmu to zemljište i ulože u višegodišnje zasade voća i vinove loze. Radi se zemljištu uglavnom u istočnim i južnim krajevima Srbije“, rekao je on.
Lakić je naglasio i da država nudi u zakup 450.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je u zakupu već oko 275.000 hektara, a u vlasništvu države je i 80.000 hektara pašnjaka.
„Javna nadmetanja, odnosno oglasi za davanje u zakup državnog zemljišta se raspisuju na nivou lokalnih samouprava. Do današnjeg dana uprava je raspisala oglas za 45 gradova i opština u prvom krugu, od čega 17 i u drugom krugu“, kazao je on.
Naglasio je da je Ministarstvo poljoprivrede, preko Uprave za poljoprivredno zemljište, u prethodnom periodu, uglavnom koristeći digitalne platforme, preduzelo niz mera kako bi postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bio što transparentniji, odnosno kako bi podaci o državnom zemljištu bili javno dostupni svim zainteresovanim poljoprivrednicima.
„Zvanična internet prezentacija Uprave je koncipirana tako da se na jednom mestu mogu pronaći sve informacije – svaki oglas, parcele u svim lokalnim samoupravama koje se nude u zakup. Jednim klikom može se doći do podataka o broju javnog nadmetanja, površini koja se nudi u zakup, o vrsti i kvalitetu zemljišta, početnoj ceni i periodu na koje se zemljište daje u zakup“, kazao je Lakić.
Poljoprivrednici na sajtu Uprave mogu da pomoću satelitskog snimka vide položaj parcele na terenu.
„Pre oko mesec dana proradio je i novi servis gde poljoprivrednik, ulaskom na portal Uprave za poljoprivredno zemljište, može da izabere opciju da bude obavešten na mobilni telefon ili računar o svakom novom oglasu koji bude raspisan“, rekao je Lakić.
Podsetio je da su nosioci prava prečeg zakupa poljoprivrednici koji su vlasnici stoke i oni koji već imaju poljoprivrednu infrastrukturu izgrađenu na državnom zemljištu u zakupu, kao što su voćnjaci, vinogradi, sistemi za navodnjavanje, staklenici, plastenici i ribnjaci, te da oni ostvaruju pravo prečeg zakupa, pre nego što zemljište bude ponuđeno na nadmetanju.
„Svaka lokalna samouprava, najkasnije do 30. juna raspisuje javni poziv kojim poziva sve poljoprivrednike sa pravom prečeg zakupa da podnesu dokumentaciju kojom dokazuju to pravo i taj poziv traje do 31. oktobra. Treba da dokažu da imaju u vlasništvu stoku, odnosno infrastrukturu na državnom poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Lakić.
Ukazao je i da je dugoročni zakup od najmanje 10 godina jedan od uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova EU, a često i banke od poljoprivrednika pri odobravanju kredita traže da ukoliko nisu vlasnici zemljišta imaju u zakupu zemljište na peroid koji nije kraći od 10 godina.
Izvor:Danas