Za samo nedelju dana komarci zaraženi virusom Zapadnog Nila nastanili su 11 mesta u zemlji. Do sada još nije potvrđen slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila među ljudima, ipak struka očekuje da će se to dogoditi svakog momenta.
Izvor: TV Prva petak, 14.08.2020.
Ilustracija/Foto: depositphoto/ Kokhanchikov
Prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, sem u Beogradu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Pančevu, Kraljevu, Paliću i Apatinu, prošle nedelje virus Zapadnog Nila je detektovan i kod komaraca u Paraćinu, Požarevcu i u Novom Sadu. U ovakvim situacijama ključno je, kažu stručnjaci, tokom cele sezone držati brojnost komaraca pod kontrolom.
“Pre dve nedelje podigli smo šest aviona u tri dana tako da je ukupno 18 aviona… nakon toga smo videli značajan broj pada broja komaraca tako da smo videli da to ima i te kako efekta. U ponedeljak tokom monitoringa smo videli da se povećava opet njihov broj, minimalno, ali se povećava na devet lokacija”, rekla je Milica Rajković, rukovoditeljka službe laboratorijskih ispitivanja.
Prenošenje virusa sa komaraca na ljude obično se dešava u avgustu i septembru, odnosno pred kraj sezone. To je vreme kada komarci menjaju domaćine i napadaju ptice i ljude. Izrazito visoke temperature takođe pogoduju bržem razvoju virusa.
Iako su ove krvopije veoma dosadne, a i opasne, postoji i jedna pozitivna stvar u vezi s njima.
“Larve komaraca filtriraju vodu. Jedna larva komarca filtrira jeadn litar vode”, objasnila je Rajkovićeva.
Cirkulacija virusa Zapadnog Nila prisutna je u Evropi od šezdesetih godina prošlog veka, ali se povećanje broja obolelih ljudi beleži u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti.
Koliko opasan ujed zaraženog komarca može da bude i šta virus Zapadnog Nila može da učini našem organizmu, na TV Prvoj govorila je epidemiolog Gradskog Zavoda za javno zdravlje Slavica Maris.
“Ovaj virus je dobro poznat nama svima, prvi put je otkriven 1937. godine u slivu Zapadnog Nila i od tada se postepeno širio u ostale delove sveta”, objasnila je dr Slavica Maris, te dodala da je kod nas prvi put registrovan 2012. godine.