utorak, 04. avgusta 2020.
Bugarski poljoprivrednici očekuju slabije prinose, rod lošijeg kvaliteta, a samim tim i niže prihoda, kao rezultat nove zelene politike EU. U središtu njihove zabrinutosti je značajno smanjenje upotrebe pesticida i đubriva do 2030. godine, piše EURACTIV Bugarska.
Bugarski poljoprivrednici sumnjaju u to da će Evropska komisija biti u mogućnosti da ponudi bio-zamene za hemikalije koje su podjednako efikasne protiv štetočina i koji mogu osigurati dosadašnje prinose. Trenutno se proizvođači oslanjaju na pesticide.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede komentarisali su da su svesni zabrinutosti i rekli da će se Bugarska založiti za dodatne subvencije EU za sve poljoprivrednike koji koriste održivu poljoprivrednu praksu i smanje korišćenje hemikalija na poljima.
Zašto Brisel smanjuje pesticide?
Smanjenje hemijskih materija predviđeno je novom poljoprivrednom strategijom EU „Farma na raskršću“. To je deo evropskog zelenog sporazuma, koji kreira politike za postizanje cilja Komisije za klimatsko neutralnu ekonomiju do 2050. godine.
„Upotreba hemijskih pesticida u poljoprivredi uzrokuje zagađenje tla, vode i vazduha, kao i gubitak biodiverziteta i može naštetiti biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima“, piše u strategiji.
Kako bi suzbila ove prakse, Komisija ima za cilj da smanji upotrebu hemikalija za 50 odsto do 2030. godine, kao i veštačkih đubriva za najmanje 20 odsto.
U isto vreme, strategija ima za cilj da na tržište plasira pesticide koji sadrže biološki aktivne materije, a koji bi bili zamena sadašnjim pesticidima.
„Za sada jednostavno nema alternative hemikalijama. Procedura za odobravanje bioloških alternativa trajaće godinama i neizvesno je da li će biti efikasne protiv bolesti i štetočina“, ocenio je predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača žitarica u Bugarskoj Kostadin Kostadinov.
Bugari inače negiraju da se pesticidi u njihovoj zemlji prekomerno koriste. Navode da je njihova upotreba čak ispod EU proseka – da je od 320 miliona tona pesticida prodatih u EU, svega jedan odsto u Bugarskoj, dok je 20 odsto u Francuskoj, 19 procenata u Španiji.
Te dve zemlje sa Nemačkom i Italijom koriste 70 odsto svih pesticida u EU.
Ipak, podaci o prodaji pokazuju da se u Bugarskoj u periodu od 2012. do 2017. godine kupovina herbicida (lečenje korova) povećala 120 odsto, insekticida za 350, a fungicida za suzbijanje biljnih bolesti za 171 odsto.
Svaka članica brani svoje politike
Spomenuti strateški planovi pokriće razdoblje od 2021. do 2027. Svaka članica EU mora da se založi i brani svoje politike i šeme finansijske podrške pred EK, preko kojih će podstaći poljoprivrednike da ispune ciljeve EU.
Predstavnici bugarskog Ministarstva poljoprivrede rekli su za EURACTIV.bg da će Komisija do kraja 2020. dati Bugarskoj preporuke za smanjenje upotrebe pesticida. Poljoprivrednici su dobili garancije da će biti finansijskih podsticaja za postizanje novog cilja. Nakon dobijanja preporuka Komisije i informacija o specifičnim nacionalnim ciljevima za smanjenje upotrebe pesticida, izvršiće se analiza društveno-ekonomskih efekata postizanja ciljeva Zelenog sporazuma. S. K. Agrosmart