U avgustu se javi najveći broj OBOLELIH.U Srbiji zaraženi komarci su detektovani polovinom jula.Komarci zaraženi Zapadnim nilom prisutni su u sve više gradova u Srbiji, ali na sreću, u našoj zemlji još nema osoba kojima su ove krvopije uspele da prenesu ovu groznicu.
Prema podacima Zavoda za biocide, zaraženi komarci su otkriveni u 8 gradova, i to u Beogradu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Pančevu, Kraljevu, na Paliću i u Apatinu.
Međutim, iako se prvi оbоlеli građani zaraženi ovom groznicom rеgistruju uglаvnоm u drugој pоlоvini јulа, а nајvеći brој tокоm аvgustа mеsеcа, u Srbiji se još nije pojavio prvi takav slučaj ove sezone, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. U Grčkoj i Rumuniji jesu.
– Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti vektora – komaraca. Imajući u vidu iskustva kako okolnih tako i naše zemlje, prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca. Na osnovu podataka dostavljenih Institutu i laboratorijskih kriterijuma na teritoriji Srbije do 23.7. nije registrovan potvrđeni slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila – navodi se u saopštenju na sajtu Batuta koje je juče ažurirano.
Groznica među ljudima u Grčkoj i Rumuniji
U zemljama Evropske unije, u humanoj populaciji do istog datuma prijavljeno je sedam slučajeva obolevanja od ovog virusa.
– U Grčkoj šest i u Rumuniji kod jedne osobe – dodaje se u saopštenju Instituta “Batut”.
Zaraženi komarci u Srbiji su detektovani polovinom jula.
Doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide je tada podsetio sve nas da nas “grizu” samo ženke, ali da osim po tome što su dosadne ne možemo drugačije da ih prepoznamo.
– Svi oni komarci koji nas bodu i dosađuju nam su ženke. Mužjaci kratko žive i hrane se samo nektarom i šećernim sokovima sa biljaka ili suvih plodova, tako da njih uopšte i ne viđamo. To znači da ženka prilazi našem telu, a da se mužjaci uopšte ne motaju oko nas – rekao je Aleksić.
Na pitanje postoji li nešto što možemo da jedemo od hrane, što bi odbijalo komarce, kaže obreshrabrujuće ne:
– To je jako individualno. Komarce privlače isparenja iz naše kože a ta isparenja i znoj sadrže preko tri stotine različitih komponenti različitih. Komarac nađe žrtvu na osnovu koncentracije ugljendioksida, i na osnovu toga prilazi žrtvi a onda posle toga bira mesto za ubod.
Groznica Zapadnog Nila koju prenose komarci stigla je u Srbiju 2012. godine. Iako se isprva mislilo, da su je doneli azijski tigrasti komarci, ispostavilo se da su se njome zarazili naši domaći.
Ne prenosi se s čoveka na čoveka
Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem.
Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.
Kod oko 80 odsto inficiranih ovo oboljenje protiče bez simptoma, dok ostatak ima blagu kliničku sliku. Teška klinička slika razvija se kod jednog na 150 obolelih, a u riziku od takvog razvoja bolesti su osobe iznad 50 godina i one koje imaju neko hronično oboljenje poput depresije i kardiovaskularnih bolesti.
Foto: Profimedia/ilustracija
Naime, teži oblik bolesti karakteriše upala mozga (encefalitis) i nema nikave karakteristike po kojima se razlkuje od ostalih encefalitisa.
Pored groznice i glavobolje, u kliničkoj slici dolazi do pojave ukočenosti vrata, dezorijentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize… Ozbiljne neurološke manifestacije uključuju gubitak koordinacije mišićnih pokreta, zapaljenje kičmene moždine…
Najrasprostranjeniji virus koji prenose insekti
Ovaj virus prvi put je izolovan i identifikovan upravo u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na svetu, a rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke.
Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.
Simtpomi:
Blaga klinička slika:
– groznica,
– glavobolja,
– mučnina,
– povraćanje
Teška klinička slika:
– upala moždanih ovojnica
– upala mozga
Preporuke Instituta “Batut” za zaštitu od komaraca
– upotrebu repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
– nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
– izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
– upotrebu zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
– redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru
– po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen
– izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
– smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja
– najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
– ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
– u slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije
– u slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
Ovaj virus prvi put je izolovan i identifikovan upravo u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na svetu, a rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke.
Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.