08. maja 2020.
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, a posle stručnih konsultacija sa profesorom Janom Kišgecijem, vrhunskim stručnjakom za tu oblast proizvodnje lekovitog bilja i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da se od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja može obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva.
Teritorija Republike Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.
Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste. Smatra se da je među njima 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.
Do lekovitog bilja se dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija… U ove površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 ha.
Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi.
Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majkina dušica. Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014 godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara.
Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja i viši stepen prerade:
„Činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava za oko 5 procenata, Srbija bi trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju i istovremeno primeni visoke tehnologije i inostranim kupcima prodaje poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade – biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate, što je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva.
Uz sve to, jedini siguran put ka uspehu i većoj zaradi je da se poljoprivredna gazdinstva koja gaje lekovito bilje udruže u specijalizovane zadruge, jer su samo tako pouzdan partner za saradnju sa institutima i velikim firmama.“
Na osnovu podataka uspešnih specijalizovanih zadruga, ministar Krkobabić ističe da je za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra.
Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje takođe godinu dana, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra!
Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra!
Pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.
Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede.
Sakupljanje i prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje…
Interesovanje za proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja naglo je povećano od 2017. godine projektom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Do 2017. godine u centralnoj Srbiji nije postojala nijedna zadruga za proizvodnju lekovitog bilja, dok je samo u periodu 2017-2020. osnovano čak 24 zadruge sa tim proizvodnim programom!
Jedna od (naj)uspešnijih je specijalizovana zemljoradnička zadruga „Zaplanjski zasad“ iz Gadžinog Hana, koja je od Kabineta za regionalni razvoj dobila podsticajna sredstva za kupovinu mehanizacije za obradu zemljišta, mlin za usitnjavanje suve mase lekovitog bilja ali i destilator za viši stepen prerade – proizvodnju eteričnih ulja, koju su počeli prošle godine.
Direktor zadruge Zoran Ilić ističe da je prodaja celokupne proizvodnje 15 zadrugara i 78 kooperanata na oko 35 hektara unapred dogovorena i to po garantovanim cenama, zahvaljujući ugovoru sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ iz Beograda, koji zadrugarima pruža i stručnu podršku.
Da se poljoprivredna gazdinstva nisu udružila u zadrugu ne bi imala navedene pogodnosti. Među uspešnim zadrugama koje proizvode lekovito bilje su i: „Natura balkanika“ Dobrić, „Hanovi“ Kunovica, „Eko brazda“ Novo Selo, „Primula veris“ Jabukovac, a uspešne rezultate očekuju mnoge novoosnovane zadruge, među kojima „Divlja ruža“ iz Beograda sa zasadom od 68 ha šipurka.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da ulože lična sredstva, započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i – očekuju dobru zaradu. Nacionalni tim će, na zahtev zainteresovanih, da organizuje stručne posete uspešnim zadrugama koje se bave proizvodnjom lekovitog bilja.