апр 08, 2020
Dok su se pre nekoliko meseci pravile liste čekanja za isporuku zlatarskog sira, a neka domaćinstva pune kantice na zahtev tržišta slala samo nekoliko dana po sirenju, bez neophodnog perioda zrenja, sada se u kolibama već gomilaju zalihe. Plasman su otežali vanredno stanje i zatvaranje ugostiteljskih i prodajnih objekata, ali i ograničeno kretanje i teškoće u prevozu.
Sa od osam do devet hiljada grla krupne stoke, govedarstvo je glavna grana privređivanja u novovaroškom kraju. Prodaja belog mrsa i stoke je ključni izvor prihoda domaćinstava koja su sudbinu vezala za selo. Seljaci kažu da nema problema u otkupu mleka, ali brinu da kupci ne budu prinuđeni da smanjuju otkupnu cenu od 32 dinara ili im ne prorede dolaske.
– Sve je bilo spremno za uvođenje druge smene, ali smo taj korak odložili i nastavili, kao i ranije, preradu hiljadu litara mleka dnevno – kaže Ljubo Vjetrović, vlasnik “Brđanke” iz Božetića. – Zbog zatvaranja hotela i restorana, kao i pijaca i tržnica na njima, smanjena je potražnja sira, a proizvodnju kajmaka smo sveli na najmanju meru.Vozilo najstarije mlekare u ovom kraju, “Zlatarke” iz Komarana, jednom nedeljno prevozi sir do tržnih centara u Beogradu. Vuk Popović kaže da im neka domaćinstva nude sir zbog prekinutih linija otpreme do svojih starih kupaca. Njima je, pak, u otežanim uslovima privređivanja prva briga proizvodnja uz pojačane mere sanitarne zaštite i prevoza radnika, kao i da se obezbedi likvidnost firme.
Istu muku muči i Željko Miletić, član predsedništva Udruženja kozara Kumane, koji u selu Lebina, kod Paraćina, ima pedesetak grla visoke mlečnosti – francuskih alpina. Nakon sezone jarenja, deo podmlatka je prodao, a dvadesetak jarića zadržao kako bi proširio stado. Od uvođenja vanrednog stanja, međutim, pojavio se problem plasmana, što remeti ambiciozne planove preduzimljivog poljoprivrednika i stočara.
– Restorani i kafane su zatvoreni, a njima sam uglavnom isporučivao svoje proizvode, jer sve što dnevno pomuzemo uglavnom smo prerađujemo u sir – priča Željko. – Sad restoranske prodaje više nema. Ostali su mi stalni kupci koji, zbog situacije, ponekad ne mogu ni da dođu u Lebinu, pa ja pokupim narudžbine i isporučim im proizvode na kućnu adresu.eljko kaže da nema problem da stado vodi na ispašu i da radi kad je policijski čas, jer za registrovana poljoprivredna gazdinstva ne važi ograničenje kretanja.
Stočari se nadaju da će dobiti pomoć koju je obećao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
– Poljoprivredne apoteke jesu pune, kako je ministar rekao. Ima semena i otrova za prskanje. To je važno za sve, pa i za mene, jer se pored stočarstva bavim i ratarstvom. Nadamo se, kad sve ovo prođe, da će biti i neke finansijske pomoći za gazdinstva, kao što postoji program za preduzetnike i male firme – očekuje Željko Miletić.
Gašenjem zemljoradničkih zadruga u periodu tranzicije sela su ostala bez oslonca u stočarstvu, a kratkog veka je pre neku godinu bio pokušaj rada zadruge u Božetićima, čiji su objekti i neke parcele u vlasništvu Opštine. Očekivanja nisu ispunila ni udruženja stočara, kao nedavno osnovani “Beloglavi sup”, gde zbog različitih interesa dvadesetak meštana još nije dobilo državna sredstva. Svestan toga da je ekonomska situacija sve lošija jer su u vanrednom stanju stali mnogi poslovi, Željko Miletić je oglasio da poklanja kozje mleko, surutku i sir sugrađanima koji nemaju novca da plate.
– Potrebno je da mi se jave i dođu sa ambalažom kod mene kući. Onima koji baš ne mogu da se snađu za prevoz, a iz Paraćina su, pomognem tako što na njihove adrese isporučim proizvode kad jednom nedeljno dođem u grad. Ljudi smo, moramo biti solidarni i pomagati jedni drugima. izvor Novosti