Beograd, 11. mart 2020.
Izvor: Novosti
- Naša zemlja uvozi ogromne količine onog voća i povrća koje bi mogla i sama da proizvede i izvozi
Srbija bi mogla da hrani “pola Evrope”, ali ipak voli da uvozi, ono što bi mogla i sama da proizvede. Tako, najviše nas i dalje “žulja” nabavka krastavaca i paradajza iz Albanije, ali od toga već godinama ne odustajemo. Nismo ravnodušni ni prema uvozu krompira iz Holandije i Francuske, belom luku iz Kine, kupovini paprike, opet iz Albanije i Turske. Za nabavku ovog, uvoznog povrća, dato je više desetina miliona evra. Tako, otkako smo počeli paradajz da jedemo, kad mu vreme nije, “srpska salata” sve manje liči na – srpsku!
Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2019. uvezli smo paradajz u vrednosti od 21,4 miliona evra. Pasulj i boranija dostigli su ukupnu vrednost uvoza od oko 10 miliona evra. Krompir smo platili, takođe, 10 miliona, a papriku 5,7 miliona evra.
Čak i pasulj, koji bi, takođe mogli da uzgajamo, rado nam stiže iz Kirgistana, Poljske, Bugarske…
– Tokom 2019, uvezeno je skoro 148.000 tona povrća, u vrednosti od 98 miliona evra – podaci su PKS. – Uvozili smo paradajz iz Albanije, Grčke i Severne Makedonije, arpadžik i crni luk iz Holandije, a lubenice i dinje iz Grčke. Iste godine, izveli smo 181.000 tona povrća, čija je vrednost bila oko 116 miliona evra. Najviše smo izvezli mešano smrznuto povrće, oko 48 miliona evra. Za njim sledi sušeno povrće, sa izvozom od oko 16 miliona evra. Krastavci su izvezeni u vrednosti od 9,2, paprika 6,1, šangarepa 5,4 i paradajz 4,6 miliona evra.
Domaće povrće najviše izvozimo u zemlje EU, i to u vrednosti od oko 64,6 miliona evra. U CEFTA zemlje izvezemo povrće, u iznosu od oko 21,2 miliona evra. Srpsko povrće u EU najviše kupuju Nemačka, Hrvatska, Italija i Mađarska. Ipak, Rusija je i dalje dominantna kada je reč o uvozu našeg povrća i to sa 84 odsto, a kada je reč o zemljama CEFTA, tu su BiH, Crna Gora i Severna Makedonija.
Podaci Privredne komore Srbije, pokazuju da se krompir prošle godine izvozio u BiH i Severnu Makedoniju, paradajz u Crnu Goru i BiH, a sveža paprika u BiH, Hrvatsku i Crnu Goru. Kornišone prodajemo u Nemačkoj, crni luk u Albaniji i Bugarskoj, kupus ide za Rusiju i Belorusiju, šargarepa za BiH, Bugarsku, Crnu Goru, Hrvatsku i Severnu Makedoniju. Pasulj izvozimo u Rusiju, a lubenice u Nemačku i Poljsku.
Kada je reč o voću, i tu nam je veći izvoz nego uvoz. Tako smo prošle godine izvezli voće u vrednosti od 545,3 miliona evra. Najviše prodajemo zemljama EU, oko 48 odsto, ostale države 47 procenata, dok je u CEFTA otišlo svega nekih pet odsto ukupne vrednosti. Srpsko voće najviše kupuju Rusija, Nemačka, Francuska, Belgija, Austrija i Italija.
Ipak, stručnjaci smatraju da zbog menjanja navika potrošača, pomodarstva i prebrzog otvaranja i oslobađanja od trgovinskih zaštita, naša zemlja može postati uvozno zavisna.
– Prebrzo smo liberalizovali naše tržište, žureći ka EU – smatra Milan Prostran, agroekonomista. – Tu su šansu videli uvoznici, prodavci i veliki trgovački lanci, pa se nama uvoz drastično povećao u odnosu na, recimo, 2010. godinu, a izvoz je stagnirao. Nije problem što uvozimo južno voće, to smo uvek radili, ali je sporan vansezonski uvoz.
Podaci PKS pokazuju da smo prošle godine uvezli nešto više od 286.000 tona voća. Najviše nabavljamo iz Turske, Grčke i Ekvadora. Među voćem koje uvozimo su banane, u vrednosti od 50,7 miliona evra, zatim limun od 19,1 milion evra.
MALINA GLAVNI ADUT
Domaće voće najviše prodajemo Rusiji. U Federaciju idu jabuke, jagode, nekatarine, breskve, trešnje i zamrznute višnje. Nemci vole srpske maline, kupine i višnje. A, kako su nam rekli u PKS, malina je tradicionalno vodeće voće u izvozu.
– Prošle godine učešće maline u ukupnom izvozu voća iznosilo je 38 odsto – ističu u PKS. – Zamrznuta malina se u najvećoj meri izvozila na tržište Nemačke i Francuske ali i Belgije, Holandije, Velike Britanije i Austrije, dok se sveža prodavala u Austriju, Italiju i Nemačku.