Agroprofit
Zemljište treba obrađivati, po mogućstvu pri umerenom sadržaju vlage u njemu jer u suprotnom ona će biti otežana sa većim utroškom energije, kvalitet rada je lošiji, a kvari se i struktura zemljišta.
Obrada zemljišta kao važna agrotehnička mera ima zadatak da održi strukturu zemljišta i njene fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine, odnosno njenu plodnost. Redovno obrađivanje zemljišta obaveza je svakog poljoprivrednika koji želi dobre prinose.
Milica Popadić, svetodavac za ratarstvo iz lozničkog „Poljosaveta“ objašnjava da način i vreme obrade zemljišta zavise od vremenskih uslova, vremena berbe i osobina preduseva, kao i od bioloških osobina vrste koja će se gajiti.
Umeren sadržaj vlage u zemljištu najbitniji
„Bez obzira da li se radi o intenzivnoj ili ekstenzivnoj ratarskoj ili povrtarskoj proizvodnji, zemljište se mora obrađivati, po mogućstvu pri umerenom sadržaju vlage. Ukoliko se obrađuje isuviše vlažno ili suvo zemljište obrada je otežana, veći je utošak energije, kvalitet rada je lošiji, a kvari se i sama struktura zemljišta,“ navodi ona.
Na suvom zemljištu može doći do kvara i loma mašina i oruđa, a na isuviše vlažnom veoma često mašine proklizavaju i mogu se zaglaviti u blatu i zato je najbolje zemljište obraditi pri umerenoj plastičnosti.
Sedam kategorija „vlažnosti“ zemljišta
Popadićeva objašnjava da konzistencija odnosno čvrstoća, gustina i postojanost zemljišta obuhvata povezanost, prijanjanje, zbijenost lepljivost i plastičnost, a da se ona razvrstava po sedam kategorija.
„Prvi stepen je čvrsto stanje, što znači da ako se dva komada zemlje priljube, ne slepljuju se i sušenjem ne menjaju zapreminu. Drugi stepen je polučvrsto stanje, gde se dva komada zemlje slabim pritiskom slepljuju, a sušenjem skupljaju i postaju čvrsti,“ precizirala je ona.
U trećem, žilavo plastičnom stanju, zemlja se ne lepi na metalna oruđa kojima se obrađuju i samo jakim pritiskom može se uvaljati u valjuške 2-3 mm. Četvrti stadijum je lepljivo plastično stanje kada se zemlja lepi na metalna oruđa, a peti stepen žilavo tečno stanje u kom zemlja ima oblik lepljive guste kaše.
„Šesti stepen je gusto tečno stanje, kada je zamlja u obliku ređe kaša, a poslednji sedmi je retko tečno stanje u kom je zemlja tečna kao voda. U najvećoj meri na plastičnost i konzistenciju zemljišta utiče sadržaj gline i organskih materija u njemu,“ objašnjava Popadić.
Zemljište u meko plastičnom stanju, najidealnije za obradu
Prema njenim rečima, optimalno vreme za obradu je kada je većina kapilarnih pora u zemljištu zasićena vodom i tada nema opasnosti od kvarenja strukture. Zemljište treba obrađivati kada vlage ima ispod donje granice žitkosti.
Objašnjava da kada se sadržaj vlage smanjuje prema granici krutosti, zemljište postaje sve gušće, gubi plastičnost i to vreme je najbolje za obradu, a najpraktičniji način za proveru proizvođači mogu sprovesti stiskanjem grudve zemlje u ruci.
„Ukoliko se grudva lepi i stiskanjem u ruci istiskuje kroz prste, zemlja je kašasta, a ako grudva zadrži oblik ali se pritiskom prsta može deformisati zemlja je meko plastična. Ako se samo jačim pritiskom grudva valja, a ne mrvi, zemlja je kruta i ukoliko se jačim pritiskom može gnječiti ali se ne može valjati u tanke valjke, zemlja je čvrsta,“ objašnjava Popadić i zaključuje da je najpogodnije vreme za obradu zemljišta i druge radove na polju kada je ono u meko plastičnom stanju. Izvor Agroklub