Sektor agrara u programu “Srbija 2025” dobio je “kolač” od 300 miliona evra. Novac će se trošiti na komasaciju, izgradnju automatskih antigradnih lansera i vodoprivrednih sistema, nabavku traktora, elektrifikaciju polja…Kraljevo takođe ostaje pri politici zaštite poljoprivrednog sektora
Komasacija podrazumeva, osim ukrupnjavanja parcela poljoprivrednog zemljišta, obnovu postojeće i izgradnju nove infrastrukture (atarski putevi, sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje, uređenje vodotoka, javne površine za seosko stanovništvo…).
U prethodne dve godine sproveden je pilot-projekat i postavljeni su prvi potpuno automatizovani sistemi protivgradne zaštite u Srbiji. Nakon završetka prvog pilot-projekta postavljanja automatskih protivgradnih sistema u radarskom centru Valjevo (99 stanica), koji je u prethodnom periodu bio najugroženija oblast, nastavljamo sa opremanjem preostalih 12 radarskih centara koji pokrivaju teritoriju Srbije. U 2020. radiće se prvo radarski centri Bukulja, Užice i Fruška gora. Automatski sistemi protivgradne zaštite garantuju 24-časovnu pripravnost za dejstvo.
Gradiće se vodoprivredni sistem “Selova”. Prva faza je na reci Toplici na teritoriji opštine Kuršumlija, gde će biti izgrađena brana i akumulacija. Ovaj projekat će omogućiti kvalitetno i redovno vodosnabdevanje kompletnog Niškog regiona. U 2018. i 2019. sprovedeni su projekti elektrifikacije polja u opštini Žitorađa, kojima se omogućava navodnjavanje 450 hektara i u Merošini 300 hektara. U toku su završni radovi na teritoriji opštine Varvarin, kojima će se omogućiti navodnjavanje više od 800, kao i 150 hektara na teritoriji grada Leskovca. Samo u 2019. za ove namene je izdvojeno oko 85 miliona dinara. Planira se i početak radova na projektu u Mačvi, kojim će biti obuhvaćeno 10.000 hektara. Jedinice lokalne samouprave će konkurisati za svoje opštine i na taj način smanjiti trošak navodnjavanja poljoprivrednicima i do devet puta.
Vodiće se računa i o smanjenju uvoza poljoprivrednih proizvoda i povećanja izvoza domaćih proizvoda, što bi trebalo da se direktno odrazi i na rast BDP… U 2020. planirano je da se nastave mere za nabavku novih traktora uz pomoć države, koje su počele da se primenjuju 2017. godine. Pored nabavke traktora veće snage iz IPARD sredstava, planirano je da u 2020. poljoprivrednim proizvođačima budu stavljena na raspolaganje i sredsta iz nacionalnog budžeta, a predviđeno je da će moći da kupe traktore snage do 60 kW koji se proizvode u Srbiji. Na taj način dodatno ćemo pomoći sveukupnoj privrednoj snazi zemlje. Za ovaj projekat biće spremno 50 miliona
Kraljevo– Gradski budžet dosledan
U budžetu Kraljeva za narednu godinu, koji je Gradsko veće predložilo Skupštini grada na usvajanje, za razne podsticaje u poljoprivredi,jednom od stubova privrednog razvoja grada, planirano je 65 miliona dinara. Ulaganje u poljoprivredu nastavlja se i ove godine, pa će iz budžeta grada Kreljava biti izdvojeno rekordnih 65 miliona dinara. Zahvaljujući subvencijama države u kraljevačkim selima značajno je uvećan broj grla u stočarskoj proizvodnji, ali i povećan broj hektara pod voćem i povrćem.
“U prethodnih nekoliko godina iz budžeta je izdvojeno oko 500 miliona dinara i sve to doprinosi ostanku ljudi i manjim migracija iz sela ka gradu. Na konkursima koji traju od aprila do novembra prednost se daje mladim poljoprivrednicima, ženama nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i domaćinstvima koja imaju više članova.Prednost takođe imaju i oni poljoprivrednici koji prvi put konkurišu da bi se izbegle ranije pojave da podsticaje dobijaju isti ljudi”, izjavio je Dragan Čorbić, predsednik Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva.
Sredstva su namenjena za regresiranje veštačkog osemenjavanja umatičenih krava i junica, regres za razne vidove osiguranja, kamate za kredite, zatim bespovratna sredstva za kupovinu stoke, sadnog materijala i druge radove u poljoprivredi, kao i posete poljoprivrednim sajmovima i drugim manifestacijama u cilju edukacije i razmene iskustava sa drugim poljoprivrednicima iz zemlje i sveta. Tradicionalno, polovina sredstava namenjena je investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
,,Zahvaljujući tim merama značajno se uvećao broj grla u stočarskoj proizvodnji i povećan je broj hektara pod voćem i povrćem. Svih ovih godina smo stalno prisutni na terenu i sve to doprinosi tome da što veći broj ljudi ostane na selu“, kaže Čorbić, dodajući da grad pored tih direktnih sredstava za podsticaj proizvodnje izdvaja značajna sredstva i za izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture u selima.
Kao i prethodnih godina poljoprivrednici će imati priliku da posete neki od Sajmova, svakako Poljoprivredni Sajam u Novom Sadu. Ukoliko bude interesovanja moguće je organizovati i neko studijsko putovanje.
Na konkursima koji traju od aprila do novembra prednost se daje mladim poljoprivrednicima, ženama nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i domaćinstvima koja imaju više članova. Prednost takođe imaju i oni poljoprivrednici koji prvi put konkurišu da bi se izbegle ranije pojave da podsticaje dobijaju isti ljudi.
Kraljeva ima ukupno 72.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a oko 55.000 stanovnika živi na selu što je oko 45 odsto stanovništva. Na teritoriji grada ima i 14.000 hektara državnog zemljišta i ove godine, putem javnog oglasa, poljoprivrednicima je dato u zakup 450 hektara. Od zakupa, 40 odsto novca sliće se u gradsku kasu, a 60 odsto u budžet Republike Srbije.S.C.