U proizvodnji paprike virusne infekcije mogu u velikoj meri da umanje prinos i kvalitet plodova. Da bi se štete izbegle, važno je poznavati viruse, kako se održavaju u prirodi i prenose na gajena biljke, kao i koje mere zaštite treba preduzeti.
Brojnost koji zaražavaju papriku stalno se povećava, tako da je do sada opisano 68 virusa u paprici. Oboljenja izazvana virusima predstavljaju ograničavajući faktor uspešne proizvodnje paprike u svim regionima gde se paprika gaji kod nas. U našoj zemlji je utvrđeno prisustvo više virusa paprike: virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV), virus crtičastog mozaika krompira (Potato virus Y – PVY), virus bronzavosti paradajza ( Tomato spotted wilt orthotospovirus – TSWV), virus mozaika lucerke (Alfalfa mosaic virus – AMV) i virus mozaika duvana (Tabacco mosaic virus – TMV).
Najčešći simptomi viroza paprike su na lišću u vidu hlorotičnog mozaika, žuto zelenih ili nekrotičnih pega nepravilnog oblika. Poremećen je i razvoj liski koje su sitnije i izdužene ili sa nacigovanim centralnim nervom. Na plodovima zaraženih biljaka mogu se uočiti hlorotične pege koje vremenom nekrotiraju, takvi plodovi se deformišu i dobijaju nepravilni oblik. Jače napadnute biljke zaostaju u porastu i imaju žbunast izgled.
Virusi se u prirodnim uslovima održavaju na korovima i jednogodišnjim i višegodišnjim biljaka domaćina. Sa biljaka domaćina i korova viruse na useve paprike prenose vektori (lisne vaši i tripsi), koji pri jačem napadu mogu znatno raširiti virusnu infekciju.
Osnovna mera kontrole protiv virusa jeste da se za proizvodlju koristi zdrav sadni materijal. Preporučuje se suzbijanje vektora (vaši i tripsa). Potrebno je uništavati oko i u plasteniku u kome se proizvodi rasad, kao i na parcelama na kojima se gaji paprika na otvorenom polju.
Branko Galović, dipl.ing. zaštite bilja