Vilina kosica smanjuje prinos i digestiju šećerne repe, dok istovremeno otvara put truleži i virusima.
Vilina kosica (Cuscuta spp.) je parazitna cvetnica. Zbog nedostatka hlorofila, korena i pravih listova, ona je obligatni parazit (holoparazit) – potpuno zavisi od biljke domaćina iz koje crpi vodu, minerale i hranljive materije. Na jednoj biljci može se obrazovati i do 15.000 semena koje može da sačuva vitalnost u zemljištu i preko 10 godina, što predstavlja glavni mehanizam održavanja ove parazitne cvetnice u prirodi.
Najčešći domaćini
Napada preko 100 različitih biljnih vrsta. Najveće ekonomske štete nanosi višegodišnjim leguminozama, industrijskom bilju (šećerna repa), povrću.
Lako opstaje na divljim biljkama, korovima, pored puteva i uvratina (značajan izvor zaraze), odakle prelazi na njive.
Šećerna repa ima veliku lisnu masu, što je čini idealnim domaćinom za ovaj parazit.
Direktan uticaj na prinos i kvalitet šećerne repe
Gubitak lisne mase: Žute “niti“ prekrivaju lišće repe, stvarajući “kišobran” koji blokira sunčevu svetlost, ometajući fotosintezu.
Gubitak prinosa korena: Zaražene biljke zaostaju u porastu. Koren ostaje sitan, narušenog kvaliteta i često potpuno truli pre vađenja.
Pad digestije (procenta šećera): Parazit direktno iz sokova repe uzima saharozu. Zbog toga repa gubi tehnološki kvalitet.
Sekundarne štete
Otvorena vrata za trulež: Na mestima gde parazit prodire u biljno tkivo, ostaju trajne „rane“, kroz koje prodiru fitopatogene gljive i bakterije koje izazivaju trulež korena.
Vektorska uloga: vilina kosica deluje kao živi, “zeleni most” koji prenosi viruse sa bolesnih na zdrave biljke.
Problemi pri vađenju, transportu i preradi.
Suzbijanje viline kosice treba početi čim se uoče početna žarišta zaraze i završiti ga pre nego što vilina kosica cveta i obrazuje seme.
Strategija borbe protiv viline kosice zasniva se na kombinaciji: preventivnih, agroehničkih i hemijskih mera.
Preventivne mere:
Setva čistog semena: Koristiti isključivo deklarisano, pilirano seme šećerne repe koje je potpuno očišćeno od semena viline kosice.
Higijena mehanizacije: Detaljno prati i očistiti mehanizaciju nakon rada na parcelama gde je registrovana vilina kosica kako ne biste preneli seme ili delove stabla na čiste njive.
Kontrola stajnjaka: Seme viline kosice ne gubi klijavost prolaskom kroz digestivni trakt životinja. Koristiti samo dobro zgoreo stajnjak.
Agrotehničke mere:
Strogi višegodišnji plodored: Na parcelama gde je uočena vilina kosica, plodored mora trajati najmanje 5 godina. Šećerna repa se ne sme sejati na istoj njivi, a kao predkulture treba birati monokotiledone biljke (ozima žita, kukuruz) koje vilina kosica ne može da parazitira.
Duboko oranje: Seme viline kosice klija isključivo u površinskom sloju zemljišta (do nekoliko centimetara). Dubokim jesenjim oranjem seme se prebacuje u dublje slojeve gde gubi moć klijanja i propada.
Održavanje čistih ivica parcela: Redovno kositi i hemijski tretirajti (npr. glifosatom) travnate površine, kanale i puteve oko njive kako bi se uništila vilina kosica pre nego što formira seme.
Hemijske mere:
Savremena tehnologija (Conviso® Smart): Kod hibrida šećerne repe koji su tolerantni na ALS inhibitore, primena kombinacije aktivnih materija foramsulfuron + tienkarbazon-metil pruža proširene i efikasnije mogućnosti suzbijanja u ranim fazama razvoja parazita.
Tretman kada se parazit već učvrstio:
Propizamid (preparat Kerb 50WP): Primenjuje se u količini od 3 do 4 kg/ha, tretiranjem kada repa razvije 9-7 listova, odnosno kada se vilina kosica prihvati za repu. Zbog sukcesivnog nicanja parazita, često je neophodna višekratna primena (split aplikacija) u smanjenim dozama.
(PRIMENA PREPARATA KERB ZA SUZBIJANJE VILINE KOSICE (Cuscuta sp.) U USEVIMA ŠEĆERNE REPE Milićević Zlatko, Trkulja Nenad, Šikuljak Danijela)
Suzbijanje viline kosice u ranoj fazi, dok je još lokalizovana u manjim oazama (žarištima), a nije razvila dubok korenov sistem niti donela seme moguće je mehaničkim uništavanjem (čupanje i spaljivanje) ili upotrebom sistemičnih neselektivnih herbicida (glifosat).
Imajući u vidu značaj viline kosice i štete koje može da nanese, u mnogim zemljama, takođe i kod nas, ona je svrstana u kategoriju karantinskih biljnih parazita (A2 grupa), čije je sprečavanje širenja i suzbijanje obavezno u celoj zemlji. Uprkos tome, zakonska regulativa se nedovoljno poštuje, što ovoj parazitnoj cvetnici omogućava veću ekspanziju.