Narodna skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o trgovini. Novi propisi stupaju na snagu 1. maja 2026. godine. Jedna od izmena odnosi se na otkupna mesta, koja prvi put dobijaju zaseban normativni okvir. Ova mesta se definišu kao specijalizovani oblik trgovine na veliko, namenjen otkupu poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja direktno od proizvođača.
Za razliku od ranije prakse, trgovci na otkupnim mestima sada imaju i dodatne obaveze prema proizvođačima. Oni moraju unapred da istaknu uslove otkupa, uključujući cenu u zavisnosti od kvaliteta, rokove plaćanja, način procene robe, kao i proceduru u slučaju spora. Uz to, obavezno je i isticanje kontakata inspekcijskih službi.
Da bi neko mogao da obavlja ovu delatnost mora biti upisan u poseban registar koji vodi nadležno ministarstvo. Registar će funkcionisati kao centralizovana elektronska baza podataka kroz sistem e-otkupno mesto, u kojoj će biti evidentirani svi bitni podaci – od identiteta otkupljivača do vrste robe i perioda otkupa.
Na manifestacijama samo registrovani trgovci
Izmene donose i novine kada je reč o komunikaciji sa potrošačima. Trgovci sada mogu da upućuju ponude samo uz prethodnu saglasnost potrošača. Takođe, kod prodaje na manifestacijama uvodi se pravilo da robu mogu prodavati isključivo registrovani trgovci, dok se rok za pojedine prijave skraćuje sa 60 na 30 dana.
U delu koji se odnosi na promet poljoprivrednih proizvoda precizira se da poljoprivrednici mogu prodavati isključivo sopstvene proizvode, čime se zatvara prostor za preprodaju pod njihovim imenom.Izmenama zakona pojedine nadležnosti koje su ranije bile u rukama Vlade sada se prenose na resornog ministra, što ukazuje na tendenciju centralizacije odlučivanja.
Novine se odnose i na vođenje evidencije u prodaji na daljinu
Kada se roba isporučuje iz prodajnog objekta moguće je objediniti evidenciju, što bi trgovcima trebalo da olakša administrativne obaveze. Takođe, uvode se pravila za izdavanje oznaka poverenja u elektronskoj trgovini – izdavalac mora biti nezavisan od trgovaca i dužan je da Ministarstvu dostavi detaljne podatke o kriterijumima i načinu dodele ovih oznaka.
Jedan od značajnijih segmenata izmena odnosi se na deklarisanje i označavanje robe. Trgovci koji posluju na daljinu sada imaju obavezu da sve podatke o proizvodu učine dostupnim potrošaču pre kupovine, i to na način koji je stalno vidljiv i lako dostupan.
Paralelno s tim, predviđeno je uvođenje jedinstvenog šifarnika robe, koji će dodatno standardizovati označavanje proizvoda na tržištu.
U oblasti cena, zakon uvodi obavezu isticanja i jedinične cene tamo gde je to moguće, dok se dodatno uređuje institut promotivne prodaje. Proizvodi koji se prvi put pojavljuju u ponudi mogu se nuditi po nižim cenama, ali najduže u periodu od 60 dana. Nakon toga, cena prelazi u redovan režim.
Posebno su razrađena pravila za sniženja. Uvodi se pojam prethodne cene, koja predstavlja najnižu cenu po kojoj je proizvod nuđen u određenom periodu pre sniženja.
Za nepoštovanje propisa slede kazne
Izmene zahvataju i deo koji se odnosi na nadzor nad tržištem. Pooštravaju se uslovi za rad tržišnih i komunalnih inspektora, koji sada moraju imati visoko obrazovanje, položene stručne ispite i ispunjene dodatne kriterijume propisane zakonima i internim aktima.
U novim propisima za čitav niz prekršaja propisana je jedinstvena novčana kazna od 100.000 dinara za pravna lica. Lista prekršaja obuhvata gotovo sve važne tačke poslovanja: od obeležavanja otkupnih mesta i vođenja evidencije prometa, do transparentnosti u vezi sa cenama i deklaracijama proizvoda.
Kazna sledi i u situacijama kada trgovac ne dostavi tražene podatke nadležnim organima, ne istakne radno vreme ili ga se ne pridržava, kao i kada prodaje robu bez propisno označenih informacija.
Posebno su obuhvaćene i situacije vezane za promocije i oglašavanje. Ukoliko trgovac nudi robu uz posebne prodajne podsticaje suprotno pravilima ili oglašava popuste na način koji nije u skladu sa zakonom, takođe se izlaže istoj novčanoj sankciji.
Sa druge strane, jedna od izmena donosi i smanjenje maksimalne kazne u određenim slučajevima – sa ranijih 500.000 na 150.000 dinara.
Novina je i način na koji će se ubuduće određivati visina kazne. Zakon uvodi model koji uzima u obzir niz okolnosti – od težine i trajanja prekršaja, preko eventualne koristi koju je trgovac ostvario, do toga da li je pokušao da ublaži posledice po potrošače. U obzir ulaze i raniji prekršaji, ali i eventualne kazne iz drugih država u slučajevima prekograničnog poslovanja.