Za područje naše zemlje se od ponedeljka najavljuje višednevni kišni period, koji će stvoriti povoljne uslove za infekcije koštičavog voća različitim prouzrokovačima bolesti. Istovremeno, u zasadima je registrovano i prisustvo različitih vrsta štetnih insekata.
Koštičave voćne vrste (kajsija, breskva, nektarina, šljiva, višnja, trešnja), u zavisnosti od vrste, lokaliteta i sortimenta, nalaze se u različitim fazama razvoja – od početka cvetanja do faza formiranja plodova.
U zasadima koji se još uvek nalaze u fazi cvetanja prisutan je rizik od infekcija prouzrokovačima monilioza. Do zaraze dolazi u fazi otvorenih cvetova, u uslovima visoke vlažnosti i pri temperaturama od 5 do 25°C. Nakon ostvarene infekcije nije moguće sprečiti dalji razvoj simptoma, zbog čega je pravovremena i preventivna zaštita od presudnog značaja. Pred najavljene padavine preporučuje se primena registrovanih fungicida u zasadima gde su cvetovi još uvek otvoreni.
Napomena: Primena insekticida u fazi cvetanja zakonom je zabranjena (član 45. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, „Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i 17/2019).
U zasadima gde je cvetanje završeno, u uslovima povećane vlažnosti postoji rizik od infekcija prouzrokovačem šupljikavosti lišća koštičavog voća. Ovaj patogen se na trešnji, višnji i šljivi uglavnom razvija na listovima, dok kod breskve i nektarine, pored listova, može zahvatiti i mladare i pupoljke. Na mladarima se javljaju rak-rane koje su često pokrivene gumoznim eksudatom. a zaraženi pupoljci su tamni i iz njih često curi smola. Kod kajsije dolazi i do pojave tzv. „šugavih plodova“. Mere zaštite su preventivne i preporučuje se njihova primena pre padavina. Najavljene padavine stvoriće povoljne uslove i za razvoj drugih patogena, kao što su prouzrokovači pegavosti lista višnje i trešnje, plamenjača šljive i drugi, te se mere zaštite sprovode istovremeno sa zaštitom od šupljikavosti lišća.
U zasadima breskve i nektarine preporučuje se sprovođenje mera zaštite od pepelnice breskve. Ovaj patogen napada sve zeljaste delove biljke, a najčešće se javlja na mladom lišću. Plodovi, naročito kod nektarine, najosetljiviji su u početnim fazama razvoja, dok jače infekcije mogu dovesti do njihovog sušenja i opadanja.
U zasadima gde je cvetanje završeno i gde nema prisutnih oprašivača, može se planirati i primena insekticida, u skladu sa registrovanim preparatima i prisutnim štetočinama.
U zasadima breskve i nektarine otpočelo je piljenje larvi breskvinog smotavca. U regionima Novog Sada, Sremske Mitrovice, Sente, Kruševca, Smedereva i Jagodine ovaj proces je već registrovan, dok se u ostalim područjima očekuje u narednim danima. Larve prve generacije oštećuju mlade, još neodrvenele lastare, ubušujući se u njih, što dovodi do njihovog uvenuća, žućenja i sušenja.
U pojedinim zasadima registrovano je i prisustvo tripsa, koji oštećuju tek zametnute plodove sisanjem sokova i polaganjem jaja. Njihovo prisustvo, pored vizuelnih pregleda, može se potvrditi i otresanjem grančica na belu podlogu.
Takođe, u pojedinim zasadima uočen je i početak formiranja kolonija lisnih vaši.
U zasadima šljive, na lepljivim klopkama beleži se prisustvo odraslih jedinki crne i žute šljivine ose. Ove štetočine polažu jaja tokom cvetanja, na i/ili između čašičnih listića cveta. Suzbijanje se sprovodi u fazi precvetavanja, čime se sprečava ubušivanje pagusenica u plodove.
Napomena: Prilikom primene pesticida treba se striktno pridržavati uputstava za upotrebu i sprovesti sve mere zaštite pčela i drugih oprašivača. Izbor insekticida treba uskladiti sa prisutnim štetnim organizmima, imajući u vidu da pojedini preparati deluju na više štetočina. Na taj način obezbeđuje se racionalna primena sredstava, smanjuju troškovi tretmana i čuva životna sredina.
Više informacija o stanju zasada koštičavog voća i izboru registrovanih fungicida i insekticida za suzbijanje aktuelnih štetnih organizama možete pronaći prateći regionalne preporuke na Portalu PIS